Od brazilskih predsedničkih izbora do „žutih prsluka“ u Francuskoj, 2018. godina je bila obeležena jačanjem uticaja lažnih vesti, čemu su posebno doprineli društveni mediji. To je potkopalo već ionako slabo poverenje u medije i institucije.
Dezinformacije su procvetale. Mnoge fotografije, iako stvarne, koristile su se kako bi im se dao drugi smisao: policijsko nasilje u Francuskoj tokom protesta „žutih prsluka“ kritikovano je tako putem fotografije protestantkinje krvavog lica… snimljene pre nekoliko godina u Španiji.
Jednostavna, ali efikasna manipulacija, a pojavila se i mnogo opasnija pretnja: tzv. deep fake, pažljivo manipulisani videosnimci koji omogućavaju da se neke osoba iskoristi da prenese poruka koja se želi preneti s njenom gestikulacijama i tonom glasa. Još ih je teško tehnički izvesti, ali tehnika brzo napreduje.
Izraz fake news popularizovao je američki predsednik Donald Trump, a postao je retorički alat za napade, što je paradoksalno, upravo na medije. Sve ga više preuzimaju političari u zemljama od Španije preko Kine do Mjanmara. Označava sve i svašta, bilo lažne informacije namerno stvorene kako bi se nekome naštetilo, bilo parodiju, nespretnosti ili greške, ali i proverene informacije.
Ili kao u slučaju Ukrajine koja je krajem maja orkestrirala „lažnu smrt“ ruskog novinara Arkadija Babčenka kako bi se, po vlastima, sprečio pokušaj njegovog ubistva.
Dar s neba za paranoike i teoretičare zavere svih vrsta, komentarisao je to glavni sekretar Reportera bez granica Christophe Deloire.
Munjevito širenje lažnih informacija na internetu zasniva se na slabom, premda stabilnom, poverenju u medije koje iznosi 44 posto, po ispitivanju agencije YouGov za Reuters sprovedenom u 37 zemalja sveta.
Analitičar John Huxford s državnog univerziteta Illinoisa objasnio je da društvene mreže mogu pojačati dezinformaciju delujući poput „eho-komore“, odnosno stvarajući kredibilitet člancima jednostavnom činjenicom što ih korisnici dele.
Istraživanje MIT-a pokazalo je da lažne vesti imaju tendenciju bržeg širenja na Twitter-u od istinitih. Mnogi kritikuju Facebook i njegovih više od 2,25 milijarda korisnika jer je sklon dopuštanju cirkulisanja, kao i valorizovanje, mnogih lažnih informacija. Tome treba dodati aferu Cambridge Analytica, u kojoj je Facebook priznao da je ta britanska kompanija koristila podatke 87 miliona korisnika bez njihovog pristanka.
Kako bi dokazao da je spreman da se promeni, američki div je 2018. stavio naglasak na komunikacijsku i tehničku ofenzivu pokrenutu krajem 2016 potpisavši ugovor s više od 35 medija u 24 zemlje kao što su Argentina, SAD, Francuska i Indonezija kako bi oni „pravedno ocenjivali članke“ koji cirkulišu na Facebook-u. Uveravao je da uz to može smanjiti širenje lažnih informacija.
Među zemljama u kojima besni bitka protiv lažnih informacija nalazi se Brazil gde su se nedavno održali burni predsednički izbori. No Cristina Tardaguila, koja je osnovala medij za proveru tačnosti informacija Agencia Lupa, kazala je da su se lažne informacije preselile na WhatsApp, aplikaciju koja ima više od milijardu korisnika u svetu i veliki proboj u Latinskoj Americi i Africi.
Detekcija lažnih informacija na toj platformi posebno je teška: razgovori, lični ili u grupama, šifrirani su i privatni. U Indiji su dezinformacije imale tragične posledice. Po pisanju indijskih medija, najmanje 25 ljudi izgubilo je život tokom jedne godine zbog glasina koje su kružile WhatsAppom, koji ima 200 miliona korisnika na mesečnom nivou u toj zemlji. Ta kompanija, podružnica Facebook-a, počela je takođe da najavljuje mere protiv te pošasti: u Brazilu je omogućila lakše slanje zahteve korisnika medijima za proverom tačnosti informacija.
Uprkos inicijativama za proveru tačnosti informacija kojih je sve više (162 u svetu po podacima Reporters Laba Univerziteta Duke) i raznim merama, čiji su rezultati još slabi, dezinformacije su često u prednosti.
Izvor: Hina
Loading...
