Aleksandra Graovac, savetnik za PR u kompaniji Toyota Srbija, specijalno za Marketing mrežu govori da li su društveni mediji danas preuzeli primat u PR komunikaciji, koliko oglašavanje utiče na kvalitet i broj medijskih objava i kako vidi budućnost PR profesije u Srbiji.
Ne dešava se često da PR profesionalac u Srbiji ostane toliko godina u jednoj kompaniji. Kako biste opisali vaš rad i promene u struci tokom proteklog perioda?
U Toyoti radim već više od 15 godina. PR sam učila uz posao, kroz rast i razvoj kompanije razvijala svoja znanja, veštine i iskustvo. Svedok sam razvoja struke u poslednjih petnaestak godina, jer sam se razvijala sa njom. Toyota je veoma specifična kompanija koja gaji posebne principe rada, neki od njih su opšte prihvaćeni od strane raznih komanija širom sveta, kao što je “just-in-time”. Poslovna kultura se oslanja na princip “kaizen”-a, princip stalnog napretka ili unapređenja. Studenti ekonomije ili menadženta uče glavne razlike između zapadnog i japanskog menadžmenta, pri čemu u japanskom načinu upravljanja, zaposleni napreduje u okviru kompanije, menja mesta i funkcije kako bi se što više povezao i shvatio ceo proces, dok na zapadu napredujete individualno, usko se profilišete i menjate kompanije kako bi stekli iskustvo i usavršili se.
U mom slučaju bi se tako moglo odgovoriti na vaše pitanje, iako je bilo i drugih razloga, kao što je moje trostruko odsustvo zbog materinstva. Rad u Toyoti mi je doneo razne privilegije i mogućnost da o ovom poslu učim od profesionalaca koji upravljaju komunikacijama iz Brisela i Tokija. Pružio mi je mogućnost da proputujem veliki deo Evrope i dalje, da obiđem Japan i da testiram uvek najnovije modele automobila, zajedno sa predstavnicima medija, a ponekad i pre njih. To je jedan od aspekata ovog posla na kojem mi uglavnom muškarci zavide. Takvo iskustvo vam uvek pruža dodatnu sigurnost i oslonac, a ako čujete od drugih kolega iz branše da vas novinari smatraju jednom od najboljih PR-ova sa kojima sarađuju, onda znate da radite pravu stvar i ne razmišljate o promeni posla ili kompanije.
U automobilskoj industriji trenutno vlada velika kriza, posebno na našem tržištu, ali za mene kao nekog ko je bio tu i kada je tržište bilo u neuporedivo lošijem stanju u odnosu na ovo u kojem je danas, to samo pruža dodatni izazov i spremnost na učenje i promene, kako bi se kroz komunikacije i odnose s javnostima postigli ciljevi i rezultati kojima stremimo. Kroz ovaj posao upoznala sam i sarađivala sa mnogim ljudima, vladinim i nevladinim organizacijama i institucijama koje se bave ekologijom, humanitarnim radom, sigurnošću u saobraćaju i to su aspekti ovog posla koji me najviše ispunjavaju.
Koliko se razlikuje PR posao za Vašu kompaniju u inostranstvu u odnosu na Srbiju, jer sigurno dobijate primere iz Toyota ogranaka širom sveta?
Suštinskih razlika nema. Ipak, razlike se ogledaju u zrelosti i razvijenosti tržišta i medija, kao i društva u celini. PR kao relativno mlada profesija na kraju prošlog veka, velikom brzinom je postao bitan činilac u funkcionisanju svake kompanije, tako da je danas nezamislivo pravilno i uspešno pozicioniranje na tržištu, promocija i dobar imidž u javnosti bez funkcije PR u kompaniji, bilo da je mala, srednja ili veća. Najveća razlika koju primećujem na skupovima i sastancima na koje odlazim je u stvari shvatanje važnosti PR i u skladu sa tim, razvijenost odeljenja i funkcija koje se unutar tih odeljenja bave raznim aspektima PR-a i komunikacija. To se u poslednje vreme najviše odnosi na funkciju e-PR ili on-line PR. Dok se kod nas još uvek borimo za prihvatanje i postavljanje PR na funkciju koja mu u kompaniji/organizaciji pripada, u Evropi se PR odeljenje razvija. Kod nas je još uvek najčešći slučaj da je osoba koja se bavi PR-om, deo marketing odeljenja, ponekad je to menadžerska funkcija, ali uglavnom u okviru marketinga, a ne zasebno kao važna upravljačka funkcija ili zasebno odeljenje.
Da li su društveni mediji preuzeli primat u PR komunikaciji danas?
Društveni mediji su, kao i uopšte komunikacija preko interneta, na putu da preuzmu primat, iako još uvek to nije slučaj ili se nama još uvek tako ne čini, ili još bolje, ne želimo da verujemo da je tako. Živimo brzo, sve oko nas je podložno brzoj promeni, informacije prođu put oko sveta za nekoliko sekundi, i u takvom svetu, naše poimanje komunikacije uopšte mora sasvim da se promeni. Društvene mreže su donele neke nove PR alate, pružile su mogućnost da pokažemo svoju kreativnost, da ispitamo tačnost procene i predviđanja ponašanja naših kupaca, klijenata, prijatelja. Sada možemo da se obratimo ciljanoj publici, možemo da dobijemo povratnu informaciju i razgovaramo i gradimo odnose sa našim klijentima. Društvene mreže su nam pružile novi svet mogućnosti, a na nama je kako ćemo ih iskoristiti. Imala sam veliku privilegiju da krajem maja prisustvujem Toyotinoj konferenciji o društvenim mrežama na kojoj su prisustvovali i mendžeri za “on-line” i “social” velikih svetskih medijskih i komercijalnih kompanija, kao što su BBC, Adobe, Nokia… Slušajući njihova iskustva u komunikaciji i projektima na društvenim mrežama, kao i iskustva kolega iz Toyote na drugim tržištima, sigurna sam da su društveni mediji budućnost PR komunikacije.
Da li su vam odnosi sa medijima bili jednostavniji pre sedam godina, tj. koliko oglašavanje utiče na kvalitet i broj medijskih objava u Srbiji?
Iz iskustva koje seže u drugu polovinu devedesetih prošlog veka, mogu da kažem da je to vreme bilo jednostavnije za odnose sa medijima, ali i zahtevnije u smislu održavanja kontakta, malog broja raspoloživih alata i nedostupnosti informacija. U odnosu na brzinu kojom sve funkcioniše danas, to je gotovo sasvim neuporedivo. Nešto kasnije, kako se i tržište razvijalo posle devedesetih, broj medija se povećao, a alati i načini komunikacije su počeli da se umnožavaju. U takvom vremenu je oglašavanje uglavnom diktiralo aktivnosti, ali je i broj i kvalitet oglašivača sa druge strane pružao veće mogućnosti, kako za medije tako i za same kompanije/proizvode.
Danas je situacija za PR profesionlaca puno teža iz više razloga. Veliki broj medija, a posebno internet medija, povećao je potrebu za segmentacijom i kreiranjem novih sadržaja i različitih vrsta informacija. S druge strane, smanjeni budžeti za oglašavanje ne prate količinu informacija kojom raspolažemo, pa čak ni u slučajevima kad lansiramo nove proizvode i usluge. Često smo poslednjih godinu-dve svedoci polemika u struci o plaćenim PR tekstovima. Takve polemike proizilaze iz trenutne situacije u kojoj je plaćeni PR tekst jeftiniji nego reklamna kampanja, pa postaje ozbiljna opcija u marketinškim aktivnostima. Danas se, više nego ikada, dobar PR oslanja na dobre odnose sa medijima i sposobnost kreiranja kvalitetnog sadržaja/informacije. U takvoj situaciji, sve je veća potreba za PR stručnjacima, a sve je veći i izazov za one koji su stvarno posvećeni i vole ovaj posao.
Kako izgleda spisak Vaših poslovnih aktivnosti tokom jednog prosečnog dana?
Jedan prosečan dan počinje pregledanjem vesti na internetu, društvenim mrežama, čitanje mnogih meilova i raspoređivanje aktivnosti za taj dan. To su uglavnom pripreme vesti o novim aktivnostima/proizvodima, administracija i provera, zakazivanje testiranja automobila, komunikacija i druženje sa novinarima, planiranje aktivnosti, komunikacija sa predstavnicima Toyota partnera, medijima… U slučaju pripreme ili realizacije nekog događaja, tu ima još mnogo dodatnih poslova, tako da se radni dan ne završava pre večernjih časova.
Kako vidite budućnost PR profesije u Srbiji?
PR profesija je u razvoju i širenju kako kod nas, tako i u svetu, pa ne mogu a da ne tvrdim da je to struka koja ima svetlu budućnost. S druge strane, potrebno je još truda i zalaganja sa strane profesionalaca da bi razvoj uopšte išao u dobrom pravcu. Ipak, moram da konstatujem da ima sve više stručnih ljudi, da se realizuju mnogi odlični projekti, kako sa strane kompanija tako i sa strane agencija koje su sve bolje, tako da to ide u prilog sve boljem položaju PR struke kod nas.
Autor: Jasmina Krstić-Latinović,
PR Manager / preduzetnica
Loading...
