Društvo Srbije za odnose s javnošću sprovelo je, u periodu od 27. decembra 2012. do 18. januara 2013. godine, „Istraživanje ctanja struke odnosa s javnošću u Srbiji”. U istraživanju je učestvovalo 288 ispitanika, profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću. Tim povodom, članica Upravnog odbora DSOJ dr Danijela Lalić govori šta su konkretni problemi struke odnosa s javnošća u Srbiji, ali i budući trendovi, u kojoj meri su stručnjaci (ne)zadovoljni saradnjom sa medijima i klijentima, kao i šta očekuju od strukovnog udruženja.
Šta pokazuje istraživanje – kakva je „lična karta“ onih koji se bave odnosima s javnošću u Srbiji?
Demografska struktura pokazuje da su u najvećem procentu ispitanici koji se bave odnosima s javnošću, više od deset godina u ovom poslu, a preko 50% njih su rukovodioci ili odgovorni za pojedinu komunikacionu disciplinu ili odeljenje. S druge stane, na pitanje na koji način ste se obrazovali iz oblasti odnosa s javnošću čak 55,4% ispitanika odgovorilo je da ima završen samo višemesečni ili kurs u trajanju od nekoliko dana. Ako tome dodamo podatak da je 21,4% ispitanika samouko i nemaju formalno obrazovanje u oblasti odnosa s javnošću, onda to navodi na zaključak da je veoma važno da se što pre započne sa kontinuiranom edukacijom, kako kroz formalno, tako i neformalno obrazovanje. Kada govorimo o platama u struci, više od 30% ispitanika nije zadovoljno svojim trenutnim primanjima. Mesečna plata profesionalaca iz oblasti odnosa s javnošću je daleko ispod evropskog proseka.
Koji su ključni problemi sa kojima se susreću oni koji se bave odnosima s javnošću?
Zaposleni u sektoru odnosa s javnošću smatraju da u društvu, ali i menadžmentu, ne nailaze na dovoljno razumevanja za značaj njihovog posla (63,9%), a dodatni problem je nedovoljan nivo obrazovanja ljudi koji se bave ovim poslom (52,4%). Ispitanici smatraju da tome doprinose nepostojanje standarda i loš imidž profesije, nerazumevanje odnosa s javnošću, loši odnosi sa medijima, ali i nedostatak kvalitetnog kadra na tržištu.
Pored toga, ispitanici su naveli da su tri ključne veštine neophodne za uspeh u oblasti odnosa s javnošću: planiranje i postavljanje ciljeva, istraživanje, identifikovanje i analitika trendova u okolini. Međutim, veoma je zanimljiv podatak da su poštenje, kreativnost i energija ocenjene kao najvažnije lične karakteristike dobrog stručnjaka za odnose s javnošću.
Kada je u pitanju korišćenje medija, oko 40% ispitanika u poslu najviše koristi internet i društvene medije. Takođe, istraživanje je pokazalo da je trećina ispitanika zadovoljna saradnjom sa medijima, dok je petina nezadovoljna. Oko 46% ispitanika smatra da ljudi u medijima odgovorno i profesionalno obavljaju svoj posao, dok 37,8% njih smatra da novinari nisu dovoljno stručni, kao i da su mediji postali veoma komercijalni, a marketing direktori preuzeli ulogu urednika.
Pored toga, podaci govore da vlada opšti pesimizam kada je u pitanju napredovanje struke. Javnost u Srbiji još uvek razmišlja o stručnjacima za odnose s javnošću kao o „prodavcima magle“. I pored slabog napretka struke, oko 40% ispitanika želi da ostane u struci i da se usavršava na dosadašnjem radnom mestu, 24,7% želi da promeni radno mesto, 13,2% da upiše postdiplomske studije i da se usavršava u oblasti odnosa sa javnošću, a znatno manji broj njih želi da pokrene sopstveni posao ili promeni struku.
Kako su članovi ocenili rad DSOJ i šta očekuju od strukovnog udruženja?
Redovne informacije iz struke, oglasi za posao, kao i operativnost kancelarije i sekretarke Društva ključni su faktori zadovoljstva članova, dok je nezadovoljstvo usmereno na nedostatak inicijative u vidu organizovanja predavanja i besplatnih edukativnih seminara, upoznavanja članova, a posebno to što DSOJ nema afirmativnu ulogu za struku i članstvo. Kada su u pitanju očekivanja od strukovnog udruženja, članovi u velikom procentu očekuju informisanost o stanju struke, kao i veću vidljivost i uticaj Društva i članstva. Više od polovine ispitanika smatra da je DSOJ organizacija koja treba da bude zadužena za licenciranje stručnjaka u ovoj oblasti.
Međutim, ono što zabrinjava jeste podatak da mnogo veći broj članova očekuje od DSOJ sve „servirano“ na gotovo, bez sopstvenog doprinosa i inicijative, i bez svesti da je snaga strukovne organizacije upravo u njenim članovima. Ono što želim posebno da istaknem jeste da će članovi Upravnog odbora imati u vidu rezultate istraživanja i da će oni biti iskorišćeni za izradu i sprovođenje Strategije i Plana aktivnosti DSOJ do 2015. godine, a ono što će biti važan zadatak Upravnog odbora jeste regrutovanje i motivisanje članova da se što više uključe i rad Društva i daju svoj doprinos struci.
Na koji način ispitanici u okviru agencija za odnose s javnošću ocenjuju uticaj istih na strateške odluke organizacije klijenta i kako dolaze do njih?
Kao najveće probleme u radu sa klijentima ispitanici zaposleni u agencijama navode preambiciozne i nerealne zahteve u odnosu na mogućnosti (59,3%), dok pet procenata manje smatra da je to neznanje u sektoru za odnose s javnošću klijenata. Više od 50% ispitanika smatra da probleme stvaraju i premali budžeti. Takođe, ispitanici smatraju da agencije za odnose s javnošću nemaju uticaj na strateške odluke svojih klijenata, a do njih najčešće (41,3%) dolaze uz pomoć preporuke.
Kada govorimo o organizacijama, u kojoj meri su stručnjaci za odnose s javnošću uključeni u definisanje ili redefinisanje misije i vizije organizacije u kojoj rade i strateško planiranje?
Taj procenat je, po mom mišljenju, veoma mali. Svega 43,2% ispitanika je odgovorilo da je redovno uključeno u definisanje ili redefinisanje misije i vizije organizacije u kojoj rade i strateško planiranje. Deo istraživanja koji se odnosi na odnose s javnošću u organizacijama pokazao je da se odnosi s javnošću kao termin koristi u samo 48% organizacija u Srbiji, a u organizacijima u kojima ne postoji zaseban sektor za odnose s javnošću u 60,6% slučajeva oni pripadaju marketing službi ili kabinetu direktora. U oko 40% organizacija samo jedna osoba se bavi odnosima s javnošću, dok u 70% slučajeva taj posao obavljaju do tri osobe. Da je onlajn komunikacija važan segment poslovanja organizacija pokazuje podatak da čak 80% njih ima otvorene naloge na društvenim mrežama (najčešće Fejsbuku i Tviteru).
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
