Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

PR je bitniji nego ikad, ili bar može da bude!

Korona je sve zatekla nespremne. Ko kaže drugačije – čini mi se da ne govori istinu. Nastala je situacija za koju niko nije mogao ni da pretpostavi da će da se desi. Svet je stao u roku od nekoliko dana.

Toalet papir postao je najtraženija roba. Berze su krenule da padaju, cena nafte isto, ljudi su počeli da ostaju bez posla, a lekari su ponovo postali nosioci zanimanja koje je izuzetno cenjeno. Posledica virusa je da je puno ljudi odjednom krenulo da umire. U tim situacijama spasavaju se životi i sve ostalo je manje bitno. Fakat, svi smo bili nespremni.

Mnogi lideri u tim situacijama dolaze do izražaja i pokazuju kako reaguju pod pritiskom i kakvi su im liderski kapaciteti. Vidimo da je u mnogim zemljama vođstvo vikalo na svoje podanike, da su kumili i molili, da su se drali na novinare i unižavali ih. Komunikacija je stihijska, barata se poluinformacijama, koje pri tom nisu pravovremene. Čini se da tu nema nekoga ko će sa komunikacijske strane da stane na loptu i kaže: „Ljudi, čekajte, postoje neka pravila i u ovakvim situacijama!”

U poslednjih nekoliko godina, od kada je marketing preuzeo veći budžetski kolač, a HR se gura u internu komunikaciju, a digitalna transformacija ruši sve pred sobom, PR-ovci su nekako ostali nesnađeni u toj priči. Sve manje nas ima i obraćaju nam se samo kad nekome padne plafon na glavu ili se desi neka druga krizna situacija. Uglavnom smo sami krivi za taj položaj u kome smo se našli. Ego ljudi koji se bave našom strukom – prevelik je. Slabo delimo znanje, a kada treba nekog mladog da uvedemo u posao, kao da mu otkrivamo tajnu svetog grala. Recept je: prvo 20 godina volontiraš u nekoj agenciji, onda još 10 donosiš doručke, a posle toga ti, možda, nešto damo i samostalno da radiš. Ipak, ti nemaš kredibilitet i ne znaš to – ja najbolje poznajem klijenta. Generacije koje su došle ne kupuju tu priču i hoće sve sada i odmah. Ćao, društvo, odosmo mi u digital! Vi ćete ionako da umrete uskoro kao dinosaurusi.

Dakle, sami smo krivi što PR-a nema sada, kada je bitno, i što su nas ćušnuli negde u drugi plan.

Šta možemo da uradimo da promenimo to?
Za početak, da počnemo da komuniciramo jednostavno i da malo spustimo ego. Onda da idemo dalje, da priznamo da je godišnji izveštaj o poslovanju naše kompanije jedino važan, a ne skraćenice i indeksi.

Sledeći korak može da bude da se nametnemo kao neko ko je relevantan sagovornik i biznis strani naših kompanija i da se sami transformišemo. Samim tim, možemo da se nametnemo kao neko ko ume i može da bude lider u transformaciji i da povedemo sve ove sektore koji time treba i mogu da se bave, umesto da pratimo nekoga. Možda ćemo i mi onda postati ta „the struka” koja se ceni i poštuje, kao što su lekari i epidemiolozi to zavredeli ponovo zbog korone.

Piše: Vedran Ivanković, Senior Specialist for Corporate Communications, Addiko Bank

Izvor: BizLife

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

5,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!