Marina Grihović, direktor agencije Headline, specijalno za Marketing mrežu govori o etici u PR profesiji u Srbiji, zašto se o temi pitcheva ćuti u javnosti i kako bi trebalo regulisati ovu oblast.
Kada govorimo o tržištu komunikacija u Srbiji, da li je po Vašem mišljenju, etički PR moguć? Kako biste ocenili etiku u PR profesiji u ovom trenutku?
Uvek je najteže govoriti o etici u vreme ekonomske ili bilo koje krize. Verujem da kolege češće postavljaju pitanje kako preživeti i kako opstati na tržištu, nego da li se poštuju etičke norme ponašanja. Zato ću i kratko i direktno odgovoriti na konkretno pitanje – pitanje etike u PR profesiji se ne pominje, dakle takoreći ne postoji.
Etika u PR struci u Srbiji uređena je profesionalnim etičkim kodeksom. Koji su, po Vašem mišljenju, nedostaci ovog dokumenta i koliko se on poštuje?
Nadovezujem se na prethodni odgovor – veoma retko se uopšte pominje ili diskutuje da li se poštuje ili ne. U dokumentu jesu naznačeni glavni pravci koje bi svaka agenciji ili pojedinac koji se bavi komunikacijama, trebalo do poštuje. Ali u svakodnevnom radu imam utisak da to niko ne kontroliše i da se svodi na neformalne razgovore kolega. Ovaj dokument bi trebalo proširiti, pojasniti svaku od kategorija i jasno definisati rad nadzornog i kontrolnog tela.
Da li se kršenje etičkog ponašanja u struci odnosa s javnošću na bilo koji način sankcioniše u Srbiji i zašto?
Ne da ja znam. Ali taj problem kršenja etičkih normi u PR se samo nadovezuje na sve struke koje su direktno ili indirektno povezane sa našom. U medijima se svakodnevno, na primer, susrećemo sa pitanjem da li je nešto što je objavljeno etički ili ne. Te granice su u svim sferama pomerene, te ponekad i mi moramo da ih pomeramo kako bismo ispunili poslovna očekivanja naših klijenata.
Moram da upozorim da i finansijski deo predstavlja veliki problem za sve nas. Naime, sve češće smo svedoci da se PR nudi besplatno ili za neodgovarajući niske cene, u paketu sa drugim uslugama. Pod broj jedan, time se umanjuje značaj naše profesije i veština komuniciranja i sve se svodi na trgovinu – koliko oglasa toliko plaćenih tekstova. Pod broj dva, to je put da se na lak i brz način postignu veoma kratkoročni ciljevi. Klijent nema dugoročnu poslovnu korist, nema strateški vođenu kampanju, te posao odnosa sa javnošću doživljava kao nepotreban trošak, a ne način da izgradi imidž, odnos poverenja sa svojim klijentima i kupcima ili povećanje prodaje.
Jedna od oblasti u kojoj se, moglo bi se reći, u najvećoj meri krši etički kodeks jesu pitchevi. Zašto se, po Vašem mišljenju, o ovoj temu ćuti u javnosti i kako bi trebalo regulisati ovu oblast?
Vrlo često se dešava da se pitchevi otvaraju, iako se zna ko će ga dobiti. Svi mi smo bili i na jednoj i na drugoj strani u nekom trenutku. Teško je definisati da li je nečija preporuka ili dobra saradnja iz nekog prethodnog perioda kršenje etičkih normi ili ne. Preporuke, kao rezultat dobre poslovne saradnje, normalne su svuda u svetu. Ono što jeste problem je procenat za dobijen posao ili veoma niska cena. To onda ostale konkurente dovodi u neravnopravni položaj. Ovaj deo bi trebalo da se jasno propiše, a da se u diskusiju uključe i agencije i velike kompanije, koje moraju da kontrolišu neke stvari u svojim kućama. I treba da govorimo o dobrim primerima, kada međusobno pomažemo jedni drugima, učestvujemo zajedno, postižemo bolje rezultate. O prijateljskoj konkurenciji, koja je na kraju mnogo produktivnija od ove druge.
Da li ste se u poslednjih godinu dana susreli sa ozbiljnim kršenjem etičkih normi struke i da li je samoregulacija, po Vašem mišljenju, dovoljna da „uvede red“ u PR struci u Srbiji?
Više puta, direktno i indirektno. Namerno se plasiraju neke polutačne ili netačne informacije o konkurenciji i na taj način se odmah isključuju iz „igre“. Ne govori se o kvalitetu komunikacije, već da li može da se završi neki drugi posao. Unapred se zna ko će koji pitch da dobije. Nerealno niske cene… I još dosta primera.
Kako biste ocenili stanje PR profesije u ovom trenutku i kako vidite struku za pet godina?
Ja sam optimista, ali je važno da svi zajedno podržimo svoju struku, pomažemo kolegama, edukujemo se i stvorimo zdravu konkurenciju kvaliteta. Trebalo bi da malo više cenimo sami sebe da bismo to promovisali i šire. Dakle, dolazi vreme da promovišemo PR i dobru praksu u našem radu.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
