Pažnju medija možete privući isključivo kvalitetnim sadržajem!

Brending konferencija, koja se održava 14. juna u Sarajevu, i ove godine ugostiće vrhunska imena domaćih i regionalnih marketinških profesionalaca, ali i istaknutih novinara. O medijima, kompanijama, dobrom pripremom poslovnih vesti razgovaramo sa jednim od predavača, urednikom i voditeljem magazina Al Jazeera Business Markom Pavlovićem.

Kolika je važnost medija za uspeh jednog branda i koji je najbolji način da brend privuče pažnju medija?
Kvalitet. Možda zvuči kao kliše, ali prosto, tako je. U kom god obliku, kvalitet će uvek imati tržišnu vrednost. Kao što je lako u masi primetiti osobu koja pleni, fotografiju koja otvara apetit ili proizvod koji mami na dodir. Ista vrsta jednačine se može primeniti i na kompaniju. OK, kompanija ima konkurenciju, možda čak i brutalnu konkurenciju, koja želi istu vrstu reflektora na sebi, ali u tom slučaju se postavlja pitanje – kakvu vrstu pažnje kompanija želi i od strane koga. Ponekad je dovoljna jedna priča u dobrom kontekstu. Ali ukoliko nemate šta da prodate, i ukoliko za to nema tržišta – mediji nisu ni od kakve koristi.

Znaju li kompanije putem medija komunicirati svoje poslovne uspehe?
Tako se i razlikuju one uspešne od onih ne toliko uspešnih. Ljudi od toga prave preveliku filozofiju. Ali, kao novinar, to gledam poprilično pojednostavljeno. Da li su dostupni za komunikaciju, da li komuniciranje s njima cedi život iz mene, i u kojoj meri, to što na kraju iskomuniciraju sa mnom, ima bilo kakvu upotrebnu vrednost. To što kompanija predstavlja kao svoj uspeh je često besramno hvalisavo. Gotovo upada u teritoriju plaćenih oglasa. Dobro, ne svi ali naći pravu meru između samohvaljenja kroz nemušte PR tekstove i plasirati nešto na šta je kompanija zaista ponosna je nešto u čemu su samo retki ovladali. Mada, idealno je kada vas hvale drugi. Za bilo koju kompaniju to je najbolja vrsta komunikacije.

Kako urednici određuju šta je to vest, a šta nije? Kako napisati saopštenje, a da ga urednici ne bace u smeće?
Najveći problem jeste upravo pisanje. Ti tekstovi su po pravilu sterilni, nečitljivi, prepuni rečeničnih konstrukcija gde u svakoj uvek ima jedno 5-6 reči viška. Još kada stigne četiri attachmenta. Zna da bude jako mučno. Mislim da bi ljudi koji ih pišu trebali pre toga da razmisle kako oni lično konzumiraju vesti. U kom trenutku odustanu od čitanja nekog teksta na portalu. Posle koje rečenice shvate da “to nema veze sa životom”. Opravdanje da neko radi u krutoj korporativnoj sredini ili radi za brend koji je u svojoj srži “ozbiljan” može samo imati donekle težinu. A onda se sve svodi na to – zašto bih ja ovo čitao, pored još 20 stranica teksta kroz koje ću do kraja dana da prođem. E, upravo tako razmišlja novinar. Ako nije čitljivo u prva tri reda, svakako neće biti ni u zadnja dva.

Mnogi marketing stručnjaci iznose tezu da je budućnost reklamiranja u društvenim medijima, slažete li se sa tom tvrdnjom? Da li tradicionalni mediji gube bitku od digitalnim?
Kada bih imao odgovor na to pitanje, verovatno bih našao rešenje za najveću zagonetku s kojom se tradicionalni mediji suočavaju od početka digitalnog doba. Činjenica je da povratka nema. Viralno ili socijalno reklamiranje je tu da ostane, samo je i dalje nejasno u kojoj meri će preuzeti kolač, odnosno da li tradicionalni mediji mogu da prežive od mrvica. U svakom slučaju, živimo u vrlo zanimljivom društvenom trenutku, na koji ćemo se osvrnuti za nekih 15 godina i siguran sam da će mnogi tada imati stav “kako sam još tada govorio”. Ali jedina istina je da u ovom trenutku – prosto ne znamo.

Na koji način mediji od sebe grade brand?
U ovim tržišnim okolnostima, rekao bih – najbolje što mogu. Na tržištu nas ima mnogo, prosečni gledalac umesto nekoliko sada samo u osnovnom kablovskom paketu ima više od 80 kanala. O internetu da i ne govorim. Tako da na kraju, najlakše grade brend oni mediji koji su inicijalno definisali šta bi taj brend trebao da predstavlja. Iz moje perspektive, to na sreću nije nešto o čemu moram da razmišljam. Naš zadatak, na nivou mreže je da proizvodimo vrhunski program koji je baziran na dva prosta postulate – profesionalnost i kvalitet. Ako je brend direktna asocijacija na neki proizvod ili uslugu, onda neki mediji žele da dođe do tačke da pre nego neko prebaci kanal, klikne Ili prelista pre nego dođe do njega – da ima jasnu svest o tome šta može da očekuje. I ako je moguće da se ne razočara. Već iznova prijatno iznenadi.

Govorićete o temi „Raspiruju li mediji vatru ili ne”? Otkrijte nam u poverenju šta vi mislite o vatri, a šta o medijima?
Pitanje vam super zvuči. Ali ja nemam predstavu šta vi to pokušavate da me pitate. Je l’ treba sa sobom da ponesem protivpožarni aparat ili šta?