Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Oglašivači alternativu prepoznaju u radiju!

Tanja Anđelković, direktorka prodaje i marketinga u As media, specijalno za Marketing mrežu govori koliko je u Srbiji radio još uvek isplativ biznis, koji procenat budžeta oglašivači odvajaju za radio kampanje i u kojoj meri je RAB za tri godine pomogao stanicama da povećaju prodaju svog oglasnog prostora.

Koliko je u Srbiji radio još uvek isplativ biznis?
Kao i za svaku branšu, tako i za radijsku. Svaki posao koji se radi u našoj zemlji, mora da se radi pre svega profesionalno i odgovorno. Neophodno je konstantno ulaganje u napredak kadrova, kao i u razvoj poslovanja. Srbija nije izuzetak po tom pitanju i da bi neki biznis bio isplativ i uspešan potrebno je da se gleda isključivo kao biznis. Radio mnogi percipiraju kao zabavu i hobi, ali on to nije. Samo ukoliko radio posmatrate iz ugla biznisa, možete da prihodujete.

Koliko je radio u 2013. godini bio zanimljiv za oglašivače, odnosno koji procenat budžeta oglašivači odvajaju za radio kampanje?
Generalno radio kao medij imao je svoj pad devedesetih godina, u to vreme svako je mogao da bude vlasnik radio stanice sa uloženih 200 nemačkih maraka. Kada je 2006. godine raspisana podela radio frekvencija, došli smo do cifre od 329 prijavljenih radio stanica. Kada je reč o samom oglašavanju, radio kao medij konačno je počeo da se oporavlja i da živi poslednjih godina. Ulaganjem u proizvod, kao što Smedia to radi, ljudi se okreću radiju kao nekoj vrsti zabave, duhovitosti, zanimljivosti, jednom rečju kao prijateljskom mediju i koriste ga sve više. Veliki broj korisnika su zapravo verni slušaoci, a u odnosu na klijente njihovi validni kupci. Ako se vodimo podatkom iz prethodne godine, radio je bio veoma zanimljiv za oglašivače jer u kriznim vremenima ljudi se okreću alternativi. Oglašivači danas pored sve zanimljivijeg weba, alternativu prepoznaju u radiju. Radio je medij koji ima svetlu budućnost kada je oglašavanje u pitanju, a to pokazuju i istraživanja. Tekuća godina je prelomna za radio, a pozicija direktora prodaje i marketinga u agenciji As medija daje mi mogućnost da primetim da je veliki broj klijenata celokupan svoj godišnji budžet usmerio ka radiju.

Krajem februara sprovedeno je istraživanje, gde je svega 5% građana reklo da im radio reklame privlače pažnju i podstiču na kupovinu. Koje su po Vašem mišljenu prednosti radija kao medija i na koji način oglašivači mogu da iskoriste njegove potencijale?

Radio je pre svega medij koji stvara slike. Jednu reklamu svaki slušalac čuje isto, ali je “ne vidi” isto. Svaki pojedinac prilikom slušanja reklame kreira najlepšu sliku u svojoj glavi. Radio je takođe najbrži mediji, pa svaku akciju koju klijent ima može odmah da ispriča. Takođe, naši DJ voditelji mogu da budu odlični prodavci i da svaku uslugu ili proizvod našeg klijenta prodaju na jedan suptilan i originalan način. Tada govorimo o sponzorstvu emisija. Uvek se trudimo da sagledamo sve potrebe i želje potencijalnog klijenta i kreiramo ponudu samo za njega. U našoj paleti se nalaze zanimljive akcije, kao i veliki broj igara koje klijenti koriste u svrhu njihovih proizvoda. Forme oglašavanja na radiju su različite i zaista radio kao medij daje najviše mogućnosti za plasiranje nekog proizvoda.

Fer bi bilo da ukoliko pričamo o prednostima oglašavanja na radiju spomenemo i njegove mane. Nije sporno poverenje koje slušaoci radija imaju prema ovom mediju, ali on nije medij na prvu loptu, odnosno potencijalni klijenti trebalo bi da radio koriste u dužem vremenskom periodu da bi osetili i shvatili da je to pravi kanal komunikacije za njih. Vreme koje je potrebno da bi jedna reklama zaživela na radiju je u proseku dva meseca.
A kada pričamo o medijima koji imaju sposobnost da podstaknu klijente na kupovinu, radio je jedini mediji koji pored televizije ima tu moć i kome reklame ne smetaju. Unutar Smedije napravljen je balans između programa i reklama, za šta je jednim zadužena i zakonska dužina reklama od 6 minuta emitovanja u satu. Upravo ta organizacija ne smeta slušaocu i ne tera ga da promeni radio stanicu. Klijentima ne prodajemo klasičan EPP blok već smo tu da saslušamo sve njihove ideje, zamisli i želje i da mu uz pomoć našeg kreativnog tima ponudimo rešenje kojim će ispuniti sebi zadati cilj.

Tokom 2010. godine osnovan je Biro za radijsko oglašavanje u Srbiji (RAB) koji ima za cilj da podstakne oglašivače da iskoriste radio kao medij za plasiranje svojih oglasnih poruka. U kojoj meri je ovaj Biro za tri godine pomogao radio stanicama da povećaju prodaju svog oglasnog prostora?

Suština osnivanja i postojanja RAB-a je upravo u tome da poboljša kvalitet radio stanica. Samim poboljšanjem dolazi i do uvećanja prihoda. Međutim, ovo pitanje je više za lokalne i regionalne radio stanice, a ne za radio stanice nacionalne pokrivenosti koje svoj lični prihod ulažu u razvitak ove branše. On je formiran isključivo za pomoć i edukaciju malih, regionalnih i lokalnih radio stanica. Ali nije sva odgovornost na RAB-u, činjenica je da je on osnovan sa ciljem da pomogne, edukuje i omogući znanja, ali ulaganje tih radio stanica u tom slučaju mora da bude veće, da i oni nadalje krenu da ulažu kroz program, ali to praksa do danas nije pokazala. Suština je u tome da RAB nije osnovan sa ciljem da prodaje oglasni prostor radija već da edukuje kadrove određene radio stanice kako bi se došlo do većeg profita.

Šta je, po Vašem mišljenju, budućnost radija i da li je realno da se radio „preseli“ poptuno na Internet?
Podatak da u svetu ima 60 odsto smart tefona reflektuje se i na Srbiju, što znači da se u domaćinstvima koristi znatno manje kućnih aparata. Konkretno radio S, od 1,7 miliona slušalaca, čak 40 odsto ga sluša preko interneta. Na Facebooku, Radio S ima blizu 300 hiljada fanova, sa još nekoliko stranica za svaku emisiju na radiju čini ukupan zbir blizu pola miliona korisnika. Radio S se sluša u 90 zemalja, ali suština je u mogućnosti koje je radio kao medij dobio zahvaljujući internetu. Radio je vrlo mobilan, a sama pojava IP je doprinela da radio ima neviđenu mogućnost distribucije signala. Zahvaljujući ovoj mogućnosti radio je dobio mnogo veći reach slušalaca i mnogo bolje targetiranje. Radio ima sposobnost da vas natera da se vežete za njega, a u kojoj meri zavisi od kvaliteta programa koji nudi i možete da ga koristite uporedo dok radite nešto drugo jer ne zahteva posebnu pažnju.
Naše tržište je nedovoljno, pa smo došli do ideje da proširimo naše poslovanje van granica zemlje koristeći nove tehnologije. Naš novi projekat zove se “Liife” i lansiraćemo ga za manje od mesec dana na globalno tržište. “Liife” je radio online servis koji korisnicima pruža mogućnost da prema svom raspoloženju, navikama i ličnim afinitetima sastave individualni muzički program, ali i pruža personalizovane informativne, zabavne i druge sadržaje.

Autor: Ivana Parčetić

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!