Novinski tiraži i dalje padaju u Hrvatskoj, prodaja i oglašavanje pali 10%

REGION – Tržište štampe u 2017. nastavilo je višegodišnji trend pada prodaje i finansijskih pokazatelja, a istraživanje Agencije za zaštitu tržišnog natjecanja (AZTN) pokazuje da je najveću prodaju prošle godine imao dnevnik 24sata, dok je prvi na tržištu oglašavanja Jutarnji list.

AZTN je, naime, sproveo redovno istraživanje tržišta štampe u Hrvatskoj u 2017. godini, na uzorku od 43 novinska izdavača i distributera štampe, a analizom su obuhvaćeni tržište tiraža štampe (opšteinformativni dnevnici i nedeljnici), tržište oglašavanja (u dnevnicima i nedeljnicima) te tržište trgovine štampom.

„Tržište štampe (prodaja i oglašavanje u štampi) beleži stagnaciju u 2017, što je nastavak višegodišnjeg trenda pada prodaje tiraža, a i finansijskih pokazatelja stanja na tržištu“, ocenjuje Agencija, koja je rezultate ispitivanja objavila u najnovijem newsletteru.

Prošle godine je u Hrvatskoj prodaja svih dnevnika iznosila 66,1 milion primeraka, što je u odnosu na godinu ranije smanjenje za 10 posto. Time je nastavljen dalji pad prodaje dnevnih novina s obzirom da je 2014. godine bilo prodato 91,2 miliona primeraka, godinu kasnije 80,3 miliona, a 2016. godine 73,7 miliona primeraka, pokazuju podaci AZTN-a.

I u 2017. je, kao i u prethodne četiri godine, najveću prodaju ostvario je dnevnik 24sata, čiji je tržišni udeo između 30-40%. Sledi Jutarnji list s udelom između 20-30%, dok je treći Večernji list, čiji se tržišni udeo kreće između 10-20%. Svi ti dnevnici beleže trend pada prodaje u odnosu na prethodnu godinu, ističu iz AZTN-a.

Kako dalje navode, značajnu prodaju ostvarila su dva dnevnika regionalnog karaktera – „Slobodna Dalmacija“ i „Novi list“, kojima se tržišni udeli kreću od 5-10%, i takođe imaju trend pada prodaje u odnosu na 2016. godinu.

Posmatrano prema vlasničkim grupama, na tržištu dnevnika najveći udeo između 50-60% ima Styria AG („24sata“ i „Večernji list“), uz blagi rast tržišnog udela u odnosu na prethodnu godinu. Hanza Media („Jutarnji list“ i „Slobodna Dalmacija“) ima udeo između 30-40% i beleži blagi pad zajedničkog udela.

Treća grupacija izdavača Glasa Istre („Novi list“, „Glas Istre“ i „Zadarski list“) ostvarila je zbirni tržišni udeo od 10-20%. Po podacima AZTN-a, lani je prodaja nedeljnika pala za 15% u odnosu na 2016. godinu. Tako je, nakon što je 2014. i 2015. prodaja opšteinformativnih nedeljnika bila na nivou od oko 4,9 miliona primeraka, a 2016. nešto manja od 4,3 miliona, lani prodaja nedeljnika pala ispod četiri miliona, na 3,6 miliona primeraka.

Najprodavaniji nedeljnik u 2017. je bio „7Dnevno“, koji, kako navode iz AZTN-a, ima izraženi padajući trend prodaje. Drugi nedeljnik po prodaji bio je „Međimurje“, a treći „Globus“. I dok pad prodaje beleži većina nedeljnika, „Hrvatski tjednik“, „Nacional“, „DU List“, „Bjelovarac“ i „Bjelovarski list“ ne beleže pad prodaje tiraža, navode iz Agencije.

Prihod od oglašavanja u dnevnicima je pao za 10%, na 160 miliona kuna
Ukupni prihod od oglašavanja u dnevnicima u 2017. iznosio je 160 miliona kuna i u odnosu na 2016. manji je za 10%, pokazalo je istraživanje AZTN-a. Pritom je najveći tržišni udeo, između 20-30%, ostvario „Jutarnji list“, a slede „Slobodna Dalmacija“ s udelom od 10-20% i „Večernji list“, takođe s udelom od 10-20%.

„Većina izdavača opšteinformativnih dnevnika beleži blagi rast prihoda od oglašavanja. Vodeća dva izdavača dnevnika po potrošnji oglašivača su povezani izdavači Hanza Media i Slobodna Dalmacija, čiji je zajednički tržišni udeo iznosio od 40-50%. Izdavač Večernji list ostvario je treći tržišni udeo od 10-20%, dok su pojedinačni prihodi dva vodeća izdavača dnevnika od oglašavanja blago porasli„, navode iz Agencije za zaštitu tržišnog natjecanja.

„Novi list“ je na četvrtom mestu po snazi tržišnog udela (10-20%) te je takođe zabeležio rast prihoda u odnosu na 2016. Na petom mestu je „24sata“ s tržišnim udelom između 10-20%, a zabeležio je pad prihoda. Ostala četiri izdavača („Glas Slavonije“, „Glas Istre“, „Zadarski list“ i „La Voce del Popolo“) u 2017. ostvarili su pojedinačne tržišne udele manje od 10%.

Izvor: seebiz


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari