PR menadžerka i nekadašnja rok novinarka Jadranka Janković Nešić specijalno za Marketing mrežu govori o svom novinarskom iskustvu, koliko joj je ono pomoglo da uđe u PR profesiju, koliko je teško raditi PR za velike koncerte i da li se u Srbiji može (pre)živeti od novinarskih i PR honorara.
Tokom 80-ih i 90-ih godina pisala si za mnoge kultne magazine: Rock, Pop-Rock, Ciao, HM Ciao, Hard Metal, čak i za japanski Viva Rock magazin, a da ne pominjem da si bila saradnik na desetine jugoslovenskih magazina i novina. Sa kim ste sve radili intervjue širom sveta?
Ako bih krenula da ih nabrajam, trebala bi vam mini knjiga za spisak benova i umetnika sa kojima sam imala sreće da uradim intervju. Jednostavno, radila sam intervjue sa svim bendovima čiju sam muziku volela i poštovala – od Bon Jovija, Davida Bowieja, Toto, The Ramonesa do Guns N’ Roses, Motorheada, Whitesnakea, Europe, Metallice, Iron Maidena… Spisak je zaista dugačak i impresivan.
Da li je tačno da si sa mnogim mega-zvezdama ostala u prijateljskim odnosima, pre svega, zato što si ih pratila na počecima njihovih karijera?
Sa mnogima sam bila i ostala prijatelj, ali to nije prijateljstvo u klasičnom smislu te reči, s obzirom na specifičnosti njihovog žvota… A i prijatelj je postao relativan pojam otkako je nastao Facebook… Zahvaljujući poslu, nedavno sam se videla sa dragim ljudima iz Faith No More, Slashom, Paradise Lostom, Ugly Kid Joeom… Uglavnom sam vezana za heavy i rock’n’roll.
Posle dugogodišnjeg rada na mestu muzičkog urednika nekada kultnih TV kanala 3K i TV Studio B, počela si da se baviš PR-om i to sada traje više od decenije, pre svega u oblasti muzike (muzičko izdavaštvo i koncerti). Koliko ti je pomoglo novinarsko iskustvo kada si ušla u novu profesiju? Kako te doživljavaju „stare“ kolege?
Mišljenja sam da su novinari najbolji PR-ovi! Naravno, uvek postoji mogućnost da učiš i usavršavaš svoje znanje, ali novinarsko iskustvo je neprocenjivo! Stare kolege su me podržale i prihvatile. Kada stekneš ime i autoritet, to mnogo znači za vlastiti PR. Uvek sam se trudila da pružim maksimum, bez obzira kome sam radila kampanju i to mi je bila glavna preporuka za nove angažmane.
Da li od PR-a i od novinarstva u Srbiji može da se živi (ne da se obogati)? Šta su glavni problemi, da li su to dugovanja poslodavaca, nerazumevanje osnova PR profesije ili nešto treće?
Može, ali teško. Sve teže je naplatiti dugovanja od poslodavaca, a o nerazumevanju da i ne govorim… Većina misli da su PR i marketing isto i veruju da, za simboličan honorar, može da ti “kupi dušu”. Situacija obično bude groteskna – umesto da oni slušaju tebe, oni ti govore kakva kampanja treba da bude… Srećom, uvek ima izuzetaka po pitanju razumevanja i plaćanja, pa nam to pomaže da (pre)živimo. Mada, ima ljudi sa kojima ne bih radila da mi daju ne znam kolike pare, dok nekim prijateljima odradim kampanju vrlo drugarski.
Koliko je teško raditi PR za velike koncerte u Srbiji? Da li su se mediji sve više komercijano zatvorili prema sadržajima iz oblasti kulture i zabave?
Paradoksalno, ono što deluje najlakše, bude na kraju najteže! Mediji su postali autistični za kvalitetnu muziku – čak i za vreme sankcija i bombardovanja imali smo više muzičkih emisija nego danas! Bogu hvala na prijateljima i velikim profesionalcima u ovom poslu, koji su svesni vrednosti npr. jednog Rammsteina ili Ozzyja Osbournea, pa ti oni pomognu da na mišiće izguraš ono što se u svetu prodaje k’o alva! Naša publika je sjajna, ali sa medijima (opet, čast izuzecima!) borba je rovovska!
Kako vidiš budućnost PR profesije u Srbiji?
Kada je budu zaista prihvatili kao profesiju i omogućili da preko udruženja možeš da uplaćuješ sebi staž i zdravstveno, onda ćemo moći da kažemo da imamo budućnost. Ovako, plivamo u moru improvizacija, koje na žalost omogućavaju svakakvim likovima da se predstavljaju kao PR-ovi i nanose štetu nama koji se trudimo da ozbiljno radimo ovaj posao. Paradoksalno, najskuplje plaćeni budu oni koji najmanje znaju, ali ih posle retko ko angažuje… S druge strane, neki od mojih kolega su doživeli takve neprijatnosti od pojedinih poslodavaca, a znam da su posao uradili savršeno.
Tvoj profesionalni život je veoma atraktivan za pisanje knjige, da li razmišljaš u tom pravcu? Sa druge strane, da li imaš određene pravne obaveze prema nekim bendovima da ne smeš da iznosiš pojedine informacije kojih si bila svedok?
Što sam videla – nisam videla, što sam čula – nisam čula… (smeh) Ne razmišljam o knjizi, jer niti bih mogla niti bih želela da napišem sve što sam videla i doživela. Nisu to neke pravne obaveze (mada ima i takvih), koliko moji moralni principi… Bila sam svedok mnogih stvari, ali upravo zato što sam poštovala privatnost nekih velikih zvezda, dobila sam mogućnost da ponovo razgovaram s njima… Jednog dana, ako budem bila spremna i zvezde se poklope, možda i napišem neke svoje “Metalne memoare”.
Autor: Jasmina Krstić Latinović
Loading...
Odličan tekst, Jadranka je bila moj omiljeni novinar back in the days… Rado bih kupio njenu knjigu ako izađe jednog dana. PR u Srbiji je nažalost na niskim granama, i malo sam se začudio da Jadranka sa takvim iskustvom i poznanstvima i dalje živi u Srbiji. Veliki pozdrav za nju!