Ne postoji pobednik u ‘ratu cena’

Oglašivači i agencije su postigli znatan napredak u preobražavanju kreativnosti, inovacija i brzine marketinških aktivnosti. Sada je vreme za preobrazbu glavnih vrsta agencijskih naknada, tj. naknada koje se temelje na radu.

Svrha smernica jeste podstaknuti oglašivače i agencije te im olakšati snalaženje u postupku utvrđivanja, procene i odlučivanja o agencijskim naknadama.

Uzrok poteškoća s kojima se agencije i oglašivači susreću po pitanju naknada jeste brkanje procene troškova (costing) i određivanja cena (pricing). To su dve potpuno različite stvari. Jedna iziskuje temeljno proučavanje i analizu, a druga iziskuje kreativnost i inovacije. Važno je znati trošak koji će agencija za oglašavanje snositi za usluge koje obavlja za svog klijenta, ali druga je stvar znati kako odrediti cenu svojih usluga.

Procena troškova je objektivna i taktička. Određivanje cena je subjektivno i strateško. Za procenu troškova primenjuju se formule. Za određivanje cena iziskuje sposobnost prosuđivanja.

Poenta određivanja cena je vrednost, a ne trošak – upravo zato u određivanju cena treba da učestvuju različiti stručnjaci, a ne samo tim zadužen za finansije. Tome možemo pridodati činjenicu da se cenovnici rada u drugim delatnostima pružanja profesionalnih usluga (npr. u računovodstvu, savetodavnim delatnostima) obično ne razlažu na komponente troška i dobiti.

Razlaganje cenovnika rada agencija na komponente koje se temelje na troškovima (trošak rada, opšti troškovi i dobit) nije delotvorno, efikasno niti relevantno za klijente i za agencije. Osim toga, agresivni pregovori o cenovniku koji se temelji na troškovima mogu uzrokovati gubitak uzajamnog poverenja i raspiriti neproduktivnu pristranost.

Ceo tekst pročitajte OVDE.


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari