Ne pitaj šta politika može uraditi za advertajzing, već šta advertajzing može da uradi za politiku

S vremena na vreme našu zremlju pogode neki više ili manje očekivani izobri. Uz izbore naravno ide obično i duga i zamorna kampanja. Za ovih nekoliko dcenija demokratije te kampanje su prošle određenu evoluciju. Ipak ono što se desilo u poslednje vreme je da su te kampanje promenila ton, izgled i način slanja poruka. Kao da je politički advertajzing preuzeo sve od klasičnog komercijalnog advertajzinga.

Prva stvar koju primećujemo je sve veća upotreba društvenih mreža. Političari izlaze sa porukama koje su do pre nekoliko godina u dahu ponavljali „internet magovi i gurui“ na raznim konferencijama: TV JE MRTAV, SVI SU NA INTERNETU.

Stranke se odlučuju za pojačanu kampanju na društvenim mrežama, kako preko svojih zvaničnih kanala tako i preko raznih community naloga koji posredno prenose sve bitne poruke.

Političke poruke možete videti i na Facebook stranicama ili grupa koje ne nose brendovske odlike neke stranke. Možda se zovu po kraju u kome živite ili okupljaju ljubitelje neke aktivnosti, zadovoljne/nezadovoljne trenutnom situacijom.

Druga stvar koja je iz FMCG industrije prešla i u politički marketing je svakako angažovanje influencera. Još od prošlih izbora, razne liste poznatih i “poznatih” se provlače kroz medije i pozivaju nas da zajedno sa njima podržimo određenog kandidata. Na listama se nalaze i klasične poznate ličnosti (sportisti, muzičari, umetnici i estradni umetnici) ali i mikroinfluenseri kao što su direktori ustanova, doktori nauka, predsednici udruženja itd.
Da se ne bismo zadržali samo na digitalnim kanalima, ovo politička kampanja nas je obradovala i starim dobrim klasicima advertajzinga. Jedan od glavnih alata koji stranke i grupe građana koriste je pesma. Prepevana ili original. Nešto što je pamtljivo, lagano, ali ipak prenosi poruku. Vođeni devizom “kada god sumnjaš šta da radiš, ti osmisli rimu” politički akteri su kreirali dovoljno materijala za jedan EP.

Humor je nešto što se takođe sve češće viđa u političkom marketingu. Politika i humor idu zajedno, jer su svi izbori u određenom pogledu i takmičenje u popularnosti. Svi želimo da ispadnemo šarmantni, dopadljivi, pa je duhovitost nešto što se očekuje i od ljudi koji će nas voditi. Par fora nije na odmet, pa makar i u after packu.
Blaže ili grublje prozivke konkurencije, animirani filmovi, serijali reklama, pa i dobri stari teaser dali su i ovim izborima posebnu dozu mejnstrima.

Sam ton TV reklama je totalno preuzet od komercijalnih brendova, i da nije odvojen posebnim EPP džinglom, te reklame se ne bi razlikovale od reklama za maloprodajne lance, prašak za veš ili pivo. Taj trend je već par izbornih ciklusa u modi i više nije eksluzivan samo za jednu političku opciju. Svi su uskočili u taj sejf advertajzing voz.

Da li ovo znači da su političari spremni da uče i trude se da koriste sada već dobro oprobane metode? Ili ipak znači da ne žele da “talasaju” već podilaze potrošačima tj. glasačima, preuzimajući rečnik i stil njihovih omiljenih brendova?

Isto pitanje je i za nas koji te kampanje komzumiramo. Da li želimo svoje političare kao što želimo svoj margarin? Ili svoje patike? Ili svoje životno osiguranje?

Ono što je pozitivno, da pozitivno, jeste da evolucija kao takva barem govori o tome da se neko tim kampanjama zapravo bavi. Da neko nešto pokušava. Da se razume važnost kampanje u prikupljanju simpatizera, a kasnije i glasača.

Da nije svejedno kako se to radi.

Za Marketing mrežu tekst napisao:
Marko Marjanović, Content&Community Manager, OvationBBDO


Oceni tekst

1,80 od 5
Loading...

Komentari