Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Mladi dizajneri danas imaju više prilika za uspeh!

U subotu uveče završen je Mikser festival, koji je tokom devet dana trajanja posetilo približno sto hiljada gostiju. Povodom završetka festivala specijalno za Marketing mrežu PR menadžerka Miksera Tamara Marković govori na koji način je Savamala tokom trajanja festivala postala labaratorija, u kojoj meri je Mikser kuća pomogla mladim dizajnerima da se probiju na tržište, ali i kako upravljati velikim događajima uz minimalna finansijska sredstva.

Šta biste istakli kao najjači adut ovogodišnjeg Mikser festivala? Po čemu je on drugačiji od drugih?
Ono po čemu se Mikser razlikuje od drugih festivala jeste, pre svega, otvorenost. Ove godine Mikser je projektima u sopstvenoj produkciji pridružio gotovo 70 različitih inicijativa, sa idejom da publici prikaže što više kvalitetnih sadržaja na jednom mestu. Druga važna karakteristika jeste multidisciplinarnost, ali ne kao puka fraza, već kao suštinska programska opredeljenost. Stotinu dvadeset autorskih projekata obuhvatilo je različite oblasti stvaralaštva od arhitekture, dizajna, urbanizma, muzike, filma, vizuelne umetnosti, novih medija, ali i oblasti kao što su zaštita životne sredine, obrazovanje, društveni aktivizam.
Mikser je, uprkos tome što je privatna inicijativa, koja opstaje zahvaljujući velikom entuzijazmu pojedinaca koji na njemu rade, uspeo da okupi preko 2.500 učesnika iz 50 zemalja sveta, i da istraje u tome da svi njegovi sadržaji budu besplatni. Samo u predavanjima i debatama programa Urbanih transformacija učestovalo je 30 vrhunskih stručnjaka iz celog sveta, a interesovanje, naročito među studentima bilo je veliko. Kada vidite punu salu mladih ljudi koji od njih uče, diskutuju, a zatim i rade na konkretnim projektima (program je obuhvatao i radionice) znate da ste uradili pravu stvar. To sve, naravno, ne bi bilo moguće bez podrške kompanija, za koje Maja Lalić, osnivač Miksera, često kaže da su zapravo one nova „ministarstva kulture“. To nas dovodi do još jedne posebnosti Mikser festivala, a to je da gotovo da ne postoji partner koji je pomogao ovogodišnji festival, a da se nije aktivno u programskom smislu uključio u njegovu realizaciju. Navela bih kao primer akciju „Red Bull Door Deco“, koja se suštinski uklopila u temu ovogodišnjeg festivala – revitalizaciju Savamale. Ulični umetnici su oslikali deset zapuštenih vrata i udahnuli novi život ulicama i zgradama u ovom kvartu. Još jedna odlična inicijativa je nastala u saradnji sa festivalom „Remake“ i „Coca-Cola Hellenic Srbija“. Plava garaža u Mostarskoj ulici bila je jedno od najživahnijih mesta festivala. Uvek nasmejana ekipa iz Rimejka demonstrirala je kako se prave jestive bašte od upotrebljenih flaša, ističući značaj reciklaže. Odlične programske sadržaje na Mikser festivalu 2012 su doneli i „Young Creative Chevrolet“ konkurs, sentimentalna izložba industrijskog dizajna „Gorenje vremeplov“, „Imlekov“ 3D maping, dok su se ostale kompanije poput „Telekoma“, „Carlsberga“ i „Državne lutrije Srbije“ uključile u produkciju odabranih radova Mikserovog konkursa za Gradska okupljališta, zahvaljujući čemu Beograđani i nakon festivala imaju mesta gde mogu da se sastanu, razgovaraju, rade, čitaju knjigu, jer, Savamala nema trg, ali sada ima okupljališta.

Ove godine mesto održavanja Miksera bila je Savalama. Zašto baš ova lokacija? Na koji način je Savamala u nekoliko dana trajanja festivala postala labaratorija?
Savamala je bila prvi centar Beograda, tu je odigrana prva pozorišna predstava, otvorena prva pivnica. Zgrada beogradske zadruge jedno je od najznačajnijih zdanja iz perioda secesije. U hotelu Bristol je odseo Rokfeler. Ovo je kvart koji vrvi od istorijskog nasleđa, ali je godinama zaboravljen, skrajnut, zapušten. Hoćemo da mu ponovo udahnemo život, a festival je bio samo prvi korak ka tom cilju. Tokom ovih devet dana su pokrenute različite inicijative, poput osnivanja regionalne asocijacije kreativnih manifestacija pod nazivom „Kreativni Balkan“ sa sedištem u Beogradu, zatim tu je globalni pokret za zaštitu životne sredine „Blue Green Dream“, čiji će regionalni centar, takođe, biti u našem glavnom gradu zahvaljujući konferenciji koja je održana na Mikseru. Pomenula sam već projekat „Urbanih transformacija“ koje su tek započete na festivalu. Nekoliko učesnika, a među njima i Glen Vajs, odgovoran za uvođenje umetničkog sadržaja na Tajms Skver, je rekao da je očaran u Savamalom i planira da nastavi saradnju sa profesorom Kucinom i njegovim studentima na razvoju modela za njenu transformaciju.

Ceo ovogodišnji festival ima komponentu društvene odgovornosti, a deo toga je i Mikser kuća . Pored brojnih sadržaja, u njoj se često organizuju i Mikser Design Market, odnosno mesto na kome dizajneri mogu da predstave svoje radove i prodaju ih. U kojoj meri su, po Vašem mišljenju, ovi događaji pomogli mladim dizajnerima da se probiju na tržište?
Ideja je da „Mikser kuća“ nakon završetka festivala nastavi da razvija započete projekte kroz svakodnevne aktivnosti i da u Savamali razvije regionalni centar za dizajn i inovacije. „Mikser Design Market“ nastao je kao prirodan sled aktivnosti koje organizacija Mikser sprovodi od svog osnivanja, a koje se tiču promovisanja dizajnerske scene u Srbiji. „Mikser Design Market“ značajan je jer čini dizajnersku scenu stalno prisutnom i vidljivom. Srećni smo što su Beograđani već navikli da svrate do Mikser Hausa i znaju da tu mogu pronaći komad nameštaja ili upotrebni predmet koji im je potreban. Dizajneri, naravno, na ovaj način dobijaju priliku da njihovi proizvodi dođu na direktan i jednostavan način do kupaca, što bez ovakvih manifestacija nije lako ostvarivo. Odlučili smo se na još jedan značajan korak u vidu podrške mladim dizajnerima, a to je pokretanje sopstvene proizvodnje pod etiketom „Mikser Design“. Odabrali smo i prve prototipe koji će biti proizvedeni, to su pobednici našeg međunarodnog konkursa „Ghost Project“.

Pomenuli ste da nije potrebno mnogo novca da bi se organizovali zanimljivi i korisni projekti. Možete li da date neki savet, na koji način uspešno upravljati velikim događajima sa malim ili ograničenim sredstvima?
Mislim da je pravi odgovor na vaše pitanje – ljubav prema onome što radiš i veliki entuzijazam koji iz nje proističe. Mikser opstaje prvenstveno zahvaljujući izvrsnom timu ljudi koji imaju mnogo volje da nastave da menjaju domaću kulturnu scenu.

Kako ocenjujete položaj umetnika/dizajnera u Srbiji? Šta je to što bi, po Vašem mišljenju, trebalo što pre da se promeni?
Važno je podržati male, nezavisne inicijative sa jedne strane, a sa druge nastaviti edukaciju kompanija da ulažu u mlade, talentovane, a nedovoljno afirmisane dizajnere, umesto da ulažu po inerciji novac u projekte etabliranih autora. S druge strane, podsticaj državnih instutucija je, naravno, uvek neophodan, trebalo bi da ga ubuduće da bude još više. Ipak, smatram da je situacija na dizajnerskoj sceni Srbije danas mnogo drugačija nego što je to bila pre nekoliko godina, odnosno da su mladi dizajneri danas vidljiviji i da imaju više prilika za uspeh, ali ne treba da zaborave da je treba da budu aktivni i da krizne situacije, poput sadašnje iskoriste kao izazov i inspiraciju.

Autor: Ivana Parčetić

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!