Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti!

Oglašavanje

spot_img

ISPRATI

Kreativni sektor predstavlja relevantan segment srpske ekonomije

Konferencija kreativnih industrija Srbije (KKIS), u organizaciji EXIT festivala i Miksera, održana je 28. februara i 1. marta u Mikser Hausu u Beogradu. Kako od “snalažljivosti, srpskog imena za kreativnost”, stići do razvijenih kreativnih industrija kao šanse za novo zapošljavanje i razvoj Srbije, nametnulo se kao ključno pitanje KKIS-a.
Na konferenciji su predstavljeni i rezultati istraživanja Grupe za kreativnu ekonomiju, koji pokazuju da kreativni sektor predstavlja relevantni segment srpske ekonomije. Svako 3. radno mesto u kreativnim industrijama kreira jedno novo radno mesto u komplementarnim delatnostima. Pokazalo se da je ovaj sektor otporniji na udare krize od ostalih sektora. U uslovima smanjenja zaposlenosti (2009-2012), ovaj sektor beležio je godišnji prosečni rast of 1,7%, dok je stopa rasta BDV iznosila oko 6%. Kreativni sektor ulaže u inovacije i razvoj dva puta više nego što je prosek privrede, pretežno zapošljava radnu snagu starosne dobi od 25 do 44 godine, od čega je oko 55% visoko obrazovanih. Samo u izvođačkim delatnostima, festivalima, 67% zaposlenih je starosti do 34 godina. Kvalitetnijim razvojem ovog sektora kreira se simbolički kapital Srbije, njen pozitivan imidž, vrednosti i ideje koje pomažu izgradnju kreativnog i otvorenog društva.

Nasuprot ovim činjenicama, kreativni sektor je nevidljiv za javne vlasti, naročito instrumente ekonomske politike. Kao posledica decenijskog shvatanja ovog sektora kao „potrošača“ državnih para i dela neprivredne infrastrukture, podrška ovom sektoru je oskudna i na nesistemskoj osnovi. Mistifikovanost koncepta i nedovojno znanja o sektoru uticu da on nije na adekvatan način integrisan u socio-ekonomske procese razvoja Srbije.

Procene Grupe za istraživanje kreativne ekonomije pokazuju da se, usled neadekvatne investicione politike i politike finansiranja kreativnog sektora, svake godine izgubi oko 1% rasta ukupnog BDV nacione ekonomije. Ključne oblasti reforme i unapređenja koje su nepohodne ovom sektoru su: 1. Modernizacija i reforma sistema finansiranja kreativnog sektora 2. Redefinisanje sistema institucionalne podrške kreativnim preduzetnicima 3. Digitalizacija i jačanje virtuelne kreativne ekonomije 4. Internacionalizacija kreativnog sektora 5. Unapređenje kvaliteta ljudskih resursa kroz obrazovanje, profesionalnu obuku i stvaranje kvalitetnih struktura za prenošenje znanja i veština.

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!