Kreativna reč ima veliku moć u savremenom društvu!

Marko Popović, copywriter u agenciji SIVO, konceptualista sa velikim iskustvom, pisac i scenarista, autor serija „Jedini izlaz“ i „Tajne vinove loze“, kao i romana „Jedan pogrešan korak“, specijalno za Marketing mrežu govori o moći kreativne reči, kao i da li ona ima veću težinu online ili offline.

Koliko se podudaraju poslovi kopirajtera i scenariste i kako tvoje iskustvo u advertajzingu utiče na tvoj rad na TV serijama i obrnuto?
Kad sam popunjavao izvesnu onlajn brošuru na engleskom, među listom ponuđenih zanimanja naišao sam na tab WRITER, u okviru koga su se nalazili i kopirajter i TV scenarista i dramski pisac i pisac romana. Dakle, sve su to zanimanja iz iste porodice, a spaja ih, osim korišćenja reči kao glavnog alata, pre svega osmišljavanje koncepta, koji treba da ispuni želje definisane na početku kreativnog procesa. Razlika je samo što te želje (brief), u advertajzingu dobijaš od klijenta, u književnosti ih određuješ sam sebi, a u filmskoj i tv produkciji uglavnom u dogovoru sa producentom i rediteljem. U sva tri slučaja, važno je da se one na početku što preciznije definišu i da se na njih kasnije tokom rada odgovori što tačnije i na što zanimljiviji način.

Što se tiče iskustva u advertajzingu, ono mi je najviše pomoglo da u svakom trenutku razmišljam o konkretnim ljudima kojima se obraćam. Šta više, dok pišem roman ili scenario za seriju, sve vreme imam u glavi pravu malu fokus grupu, čiji članovi uredno reaguju ako im nešto u tekstu nije jasno, ili ako im je neka scena previše dosadna ili previše nasilna. Ponekad me umaraju česta negodovanja tih izmišljenih likova, ali ih gotovo uvek poslušam.

Kako gledaš na našu advertajzing scenu, a kako na televizijsku, odnosno serijsku produkciju?
Po kvalitetu i dometu bih rekao da su slične, samo što je zlatno doba advertajzinga bilo krajem prve decenije ovog veka, a zlatno doba tv serija se upravo dešava. U obe industrije naišao sam na mnogo veoma kvalitetnih ljudi. Nažalost, problem malog tržišta je ono što, bar za sada, onemogućava da napravimo neki značajniji iskorak na svetskom nivou. Da bi se do njega došlo, mislim da je neophodno šire regionalno povezivanje, koje se polako dešava i verujem da ćemo uskoro videti i prve njegove ozbiljnije rezultate.

Kolika je moć kreativne reči u savremenom društvu?
Velika. Kao i uvek što će biti. Baš kao što je i moć dobre priče. Mediji se menjaju, forme se menjaju, publika ima drugačija očekivanja i predznanja, ali na kraju se sve svodi na to šta imaš da kažeš i kako to govoriš. To je suštinska stvar koja se prenosi kroz sva vremena i sve medije, samo što je važno na vreme se prilagoditi novim okolnostima.

Da li kreativna reč danas ima veću težinu oflajn ili online?
To zavisi na kom nivou se gleda. U najrazvijenijim i digitalno najpismenijim zemljama, verujem da je težište već prebačeno na online medije. U SAD se prvi put u 2019. godini dogodilo da oglašivači više ulažu u online, nego u tradicionalne medije. Verujem da se taj trend dodatno pojačao u doba korone. Kod nas, kao i u okruženju, mislim da većina publike i dalje više veruje tradicionalnim medijima, mada je naravno značaj digitalnog oglašavanja sve veći i agencije mu posvećuju sve više pažnje.

U kojoj meri je važna personalizacija priča koju pričaju brendovi na različitim kanalima važna?
U velikoj. Mislim da je odavno prošlo vreme u kome se samo osmisli headline kampanje, KV i eventualno TV spot i onda se ta rešenja samo kopipejstuju kroz sve ostale kanale oglašavanja. Agencije to sve više shvataju i sada se u okviru jedne velike kampanje, zapravo pravi više malih kampanja, koje povezuje samo krovna ideja. Mi u agenciji SIVO već godinama radimo upravo tako, a naši najuspešniji radovi koji su poslednjih godina nagrađivani i na Kaktusu, kao što je bila Ko je rek’o da je IKEA daleko? kampanja, bile su u potpunosti pravljene za tačno određene medije.


Oceni tekst

4,33 od 5
Loading...

Komentari