SVET – Više od tri hiljade marketing profesionalaca učestvovalo je u jednom od najopsežnijih globalnih istraživanja dostupnih u marketing industriji. Osim analize prosečnih plata po sektorima, ova studija „MarketingWeek“-a, dala je odgovore na pitanja o stresu marketara, stavovima vezanim za marketing budžete i odnosu marketing profesionalaca prema znanju i novim veštinama.
Ono što je očekivano je da je dve trećine marketara (61%) pod stresom ili pod pritiskom, a jaz između plata se u 2014. opet proširio. Prosečna plata u marketingu za muškarce na svim nivoima je 61.022 EUR, a za žene 48.404 EUR, što predstavlja značajnu razliku. Treba imati u vidu da su iskazane bruto plate na godišnjem nivou i da je većina ispitanih iz kompanija koje posluju na najrazvijinijm tržištima sveta.
Među onima sa najvišim primanjima generalno, jesu marketing direktori sa prosečnim primanjima od 114.699 EUR, dok za njihove koleginice taj iznos predstavlja 93.825 EUR. Veliki procenat marketara je u upravnom odboru svojih kompanija i 45% njih kaže da njihova firma ima marketing direktora najvišeg nivoa.
Najbolje i najlošije plaćeni poslovi u markting sektorima 2014.
Prosečna plata se između 2012. i 2013. povećala sa 3.050 EUR, na 54.915 EUR, a marketing direktori u proseku zarađuju 105.121 EUR, što je za 14,4% veće od prošlogodišnjih plata. Marketari u automobilskoj, industriji alkoholnih pića i TV industriji su najbolje plaćeni. Prosečna povišica plate za prethodnu godinu je 3,7%, što je takođe i prosečna povišica za marketing menadžere, sa 44.856 EUR na 46.954 EUR.
Raspodela plata: žene vs. muškarci
Razlike u primanjima između muškaraca i žena u oblasti marketinga iznosi 18.000 EUR. Prosečna plata za muškarce je 65.375 EUR, a za žene 47.213 EUR. Muškarci imaju veća primanja od žena u 20 različitih poslova za koja su sprovedena istraživanja, dok žene zarađuju više od muškaraca u 8 kategorija. Muški marketing menadžeri zarađuju u proseku 48.619 EUR, a žene 44.348 EUR, što predstavlja razliku od skoro 10%. Ovakvi statistički podaci su dobijeni uprkos činjenici da su 65% ispitanika bile žene.
Razlika postoji delimično i zbog toga što muškarci imaju agresivniji pristup kad su u pitanju povišice, iako su žene često prikladnije za taj posao i imaju bolji osećaj za detalje.
Stres u marketingu
Marketing sektor se možda smatra jednim od najzabavnijih sektora za rad, ali iako je posao marketara da imaju kreativne ideje, oni su takođe pod stresom i to u velikom procentu – 61% kaže da je pod stresom ili oseća pritisak.
Sportski marketari su pod najvećim stresom, skoro tri četvrtine njih (74,4%) oni takođe imaju i najniža primanja u poređenju sa svojim kolegama iz drugih industrija. Prosečna primanja su im 42.336 EUR, u poređenju sa marketing platama u čitavoj industriji koja je u proseku 53.575 EUR. Međutim, visina stresa i plate variraju, sa onima u automobilskoj industriji koji su među najviše plaćenima, iako u velikom procentu ističu da su pod stresom (67,7%). Oni koji su najmanje pod stresom su u sektoru komunalnih usluga, njih 47% kaže da oseća pritisak ili stres. Stres je umnogome uzrokovan time što je važnost marketinga u porastu, a stoga i uloga marketara.
Marketari u upravnim odborima kompanija
Veliki procenat marketara se nalazi u upravnom odboru svojih kompanija – 45% kaže da njihova kompanija ima marketing direktora najvišeg nivoa. Najveća verovatnoća za marketing članom u upravnom odboru je među proizvođačima alkoholnih pića, a oni iz sportskog marketinga imaju najmanje šanse za to. Međutim, 54% svih ispitanika tvrdi da je marketing samo trošak u njihovim kompanijama. Trećina njih kaže da je marketing dobro ulaganje, a 13,6% kažu da uloga marketinga nije najbolje shvaćena od ostatka kompanije.
Nedostatak znanja iz marektinga: šta kažu marketari?
Digitalni marketing je ono u čemu većini marketara nedostaje znanja; skoro trećina njih (31,7%) su rekli da bi želeli da znaju više o ovoj oblasti. Društveni mediji su druga po redu najpopularnija oblast iz koje bi marketari želeli da osveže svoja znanja. Marketari koji rade na radiju, spoljnim medijima i proizvodnji alkohola misle da imaju najmanje znanja iz oblasti digitalnih medija. Sportski marketari, oni koji rade na TV-u i u zabavnoj industriji osećaju najveće „rupe u znanju“ kada su u pitanju društveni mediji.
Izvor: Intelligence