Stručnjaci globalne konsultantske kuće A. T. Kearney objavili su rezultate istraživanja o navikama klijenata u korišćenju finansijskih proizvoda i bankarskih usluga sprovedenog u saradnji sa britanskom istraživačkom kućom YouGov. Tokom istraživanja, anketirano je 6 hiljada ljudi u pet evropskih zemalja, a cilj je bio da se odgonetne koliko se žene razlikuju od muškaraca kod korišćenja finansijskih usluga, koliko se oni drugačije tretiraju u svetu finansijskih proizvoda i da li pol utiče na donošenje odluka o finansijama.
Istraživanje je pokazalo su da postoji razlika u količini finansijskih proizvoda i usluga koje poseduju muškarci i žene, ali se još veće razlike uočavaju u kategorijama tih proizvoda. Rezultati istraživanja koje je uključivalo 10 različitih finansijskih proizvoda, udruženih u dve grupe – bankarski proizvodi i proizvodi iz oblasti osiguranja – pokazali su da postoji razlika u količini proizvoda koje poseduju muškarci i žene. U proseku muškarci poseduju prosečno 4,7 bankarskih i 5,1 proizvoda osiguranja, a žene ih prate sa 4,4 bankarskih i 4,7 proizvoda osiguranja. Na prvi pogled se ne radi se o bitnoj razlici, ali do većih razilaženja dolazi kada se u obzir uzmu pojedinačni proizvodi. Investicije, penzije, kreditne kartice i osiguranje vozila su kategorije proizvoda kod kojih su razlike između polova najveće.
Iako žene kontrolišu, odnosno utiču na 80% svih odluka o kupovinama, što je najobimniji udeo potrošačke potrošnje, istraživanje je pokazalo da mnogo manje žena poseduje kreditnu karticu, a razlike dostižu čak i 13% (npr. u Italiji).
Investicije su takođe manje zastupljene u finansijskim portfolijima žena. Dok svaki četvrti muškarac u Evropi kupuje investicione proizvode, to važi samo za otprilike svaku šestu ženu. Prema rezultatima istraživanja, žene, u poređenju s muškarcima, ulažu znatno manje u akcije, obveznice i fondove. Mogući razlozi za to su polne razlike u shvatanju finansijskog rizika, jer su žene generalno gledano, opreznije i stoga svoje investicione odluke baziraju više na kriterijumima etike i dugoročnije održivosti.
Andrea Popović, konsultant za finansijske ustanove A.T. Kearney-u, kaže: „U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, banke uglavnom imaju viši procenat muških nego ženskih klijenata, što, logično, znači da žene poseduju manje finansijskih proizvoda. Kada analiziramo vlasništvo tih deset proizvoda uključenih u istraživanje, prepoznajemo sličan trend. Zanimljivo je i da u Srbiji i Hrvatskoj žene, u poređenju sa prosekom u pet evropskih zemalja u kojima je istraživanje sprovedeno, poseduju još manji procenat tih finansijskih produkata.“
Na posedovanje i upotrebu finansijskih proizvoda kod žena najviše utiče starost. U generaciji žena starijih od 55 godina, znatan procenat se u upravljanju finansijama oslanjao na svoje očeve i kasnije muževe. S obzirom na to da je očekivani životni vek žena 6 godina duži nego kod muškaraca, mnoge žene se suočavaju sa brojnim finansijskim pitanjima u relativno dubljoj starosti. Na primer, mnogim starijim ženskim korisnicama penzije posle smrti partnera potreban je speficičniji savetodavni pristup kojim bi im se omogućilo bolje razumevanje o upravljanju finanasijama u novim okolnostima.
Na drugoj strani starosne skale, žene mlađe od 25 godina pokazuju vrlo sličan način upotrebe finansijskih proizvoda kao muškaraci. To je rezultat rastuće samostalnosti i sofisticiranosti novih generacija žena na području upravljanja finansijama. U nedostatku oca ili muža, neudate žene u svim starosnim grupama finansije preuzimaju u svoje ruke pa su po pitanju vođenja finansija u većini slučajeva ravnopravne muškarcima. Stoga bi banke trebalo bolje da prilagode svoju finansijsku ponudu kako bi ženama olakšale dostupnost kreditima, bez obzira na prekide u njihovom zaposlenju u prošlosti, ili štednji za univerzitetsko obrazovanje samohranih majki.
Kada su u pitanju navike u upotrebi različitih prodajnih kanala, oba pola se slažu- skoro dve trećine anketiranih muškaraca i žena rekle su da bi bankarski proizvod i uslugu najradije kupili u svojoj lokalnoj filijali, a više od 50 odsto njih bi investicione proizvode najradije kupili tek nakon direktnh konsultacija sa savetnicima. „Internet je popularniji za jednostavne transakcije, a za složnije odluke mnogi radije idu direktno do svoje banke i bankara“, objašnjava Popović.
Loading...
