Da li se sećate umotvorine pećinskog Paje Patka dok sa čuđenjem gleda mehanizam u kojem se broj zupčanika stalno povećava: “Čemu ovo služi? A uz to i ne radi?“ Često sam viđao takav pogled u očima sagovornika dok sam pokušavao da im odgovorim na pitanje: šta su interne komunikacije i čemu one služe? I dok su za srodnu profesiju PR čuli gotovi svi, za komunikaciju sa internom javnošću zna znatno manji broj ljudi.
Zavisno od sagovornika, uvek imam spremna dva-tri odgovora. Kod starijih ljudi koji su radili i pre više od dvadesetak godina, obično je dovoljno reći: „U fabrici/opštini/preduzeću u kojem ste radili sigurno su postojale neke fabričke novine/opštinski glasnik koje su vas informisale“. Mlađim sagovornicima, ukoliko vas nisu prečuli i pomislili da se bavite internet komunikacijama, dovoljno je reći da zamisle digitalne kanale komunikacije (portale, društvene mreže i mejlove) unutar jedne organizacije. Doduše, ako je odgovor: „Kakav portal, nema ni plate, a kamoli portala“, razgovor o internoj komunikaciji se obično tu i završava.
Ipak, stvari se menjaju na bolje. Primetan je blag porast broja srednjih i velikih kompanija koje uvode interne komunikacije, ulažu u njihov razvoj, uvođenje novih kanala i edukaciju i zaposlenih i komunikatora. Neopreznost da se u vreme ekonomske krize uštedi na račun interne komunikacije dolazi polako na naplatu i to sa kamatom. Ne treba zaboraviti da je znatno teže povratiti izgubljeno poverenje zaposlenih u organizacijama gde su interne komunikacije ukinite ili kompromitovane uštedama nego steći poverenje zaposlenih u organizacijama koje tek uvode interne komunikacije.
A kada je ljudima koji imaju moć odlučivanja potrebno približiti značenje i značaj interne komunikacije, koncept angažovanosti zaposlenih (Employee engagement) može biti od velike koristi.
Angažovanost zaposlenih je emocionalna, intelektualna i fizička posvećenost organizaciji u kojoj radite i njenom uspehu. Ove tri komponente: „Volim da radim ovde“, „Imam super ideju kako da unapredim proces“ i „Završiću posao pre roka“ srž su ovog koncepta, kojeg sve više organizacija prihvata i meri iako postoji tek dvadesetak godina.
Galupova studija o angažovanosti zaposlenih potvrđuje da kompanije koje imaju visoko angažovane zaposlene imaju veće prihode i produktivnost i zadovoljnije korisnike. Takođe, u istom istraživanju navedeni su pokretači angažovanosti (Drivers) po poziciji zaposlenog u organizaciji. Komunikacija je drugi pokretač po važnosti za srednji menadžment, vođe timova, eksperte i specijaliste. Iz ovog istraživanja nije jasno koliki je udeo interne komunikacije niti njen značaj u odnosu na linijsku komunikaciju (redovnu poslovnu komunikaciju unutar organizacije).
Odgovor na to pitanje može se naći u prošlogodišnjoj studiji JBM-a u kojoj su autori, između ostalog anketirali više od 2000 zaposlenih u organizacijama koje imaju više od 50 zaposlenih. Zaključak je da interna komunikacija znatno utiče na angažovanost zaposlenih i na njih ima pozitivan efekat (β=.48, p<.001). Značaj ovog nalaza još je veći ako se u obzir uzme da ulaganja u internu komunikaciju nisu najveća kapitalna niti operativna investicija koja doprinosi povećanju angažovanosti zaposlenih.
Naravno, interne komunikacije nisu čarobni štapić. Ukoliko su svi drugi važni organizacioni faktori negativni (izraženo nezadovoljstvo uslovima rada i platom, izuzetno loša reputacija, nedostatak resursa za redovno obavljanje posla) ili ekstremno fluktuiraju, efekat interne komunikacije ostaje pozitivan, ali ograničen.
Kad se podvuče crta, nema sumnje da su kvalitetne i efikasne interne komunikacije sastavni deo poslovne filozofije koju je lepo sažeo Ričard Brenson, osnivač „Virgin Group“: „Postavite na prvo mesto svoje zaposlene, na drugo svoje korisnike, a na treće deoničare i na kraju će svi biti srećni.“
Za DSOJ tekst napisao: Dalibor Radić, konsultant za interne komunikacije
Loading...
