Štampa u Srbiji na veoma površan i oskudan način izveštava o Evropskoj uniji i Srbiji na putu evointegracija, ne stvarajući jasnu sliku u javnosti o prednostima i nedostacima tog procesa, rezultati su nedavno spovedenog istraživanja štampanih medija na uzorku iz perioda od 15. do 25. decembra 2009. godine. Dominantan neutralan stav svih analiziranih novina, mala zastupljenost eksperata i stručnjaka u tekstovima, slaba raznolikost tema, i stalno isti akteri, pokazuju koliko mediji u Srbiji na veoma nekritičan način pišu o Evropskoj uniji, ne trudeći se da na analitičan način pristupe ovoj temi. Analiza medija obuhvatila je korpus od četiri dnevna lista: dva tabloida („Kurir“ i „Pravda“), i dva ozbiljna politička lista („Dnevnik“ i „Politika“).
Analiza ovih dnevnih novina pokazala je da je od ukupnog broja posmatranih tekstova (191 naslov), svega 13 objavljeno na naslovnoj strani, iz čega se zaključuje da štampa u Srbiji ne smatra ovu temu toliko značajnom i atraktivnom da bi eventualno mogla da privuče pažnju čitalaca i proda novine. U analiziranom periodu uglavnom dominiraju kratke agencijske vesti, čiji je povod u 57 odsto slučajeva konferencija za novinare, dok je u „Politici“ najdominatniji žanr izveštaj nastao usled nekog aktuelnog događaja. U analiziranom korpusu pronađeno je samo 31 članak, dok je medijska inicijativa veoma oskudna u gotovo svim navedenim novinama, što ukazuje na to da se one temom Evopske unije bave površno, bez analize i konsultovanja stručne javnosti i eksperata. Izostala je, takođe, i vizuelna prezentacija, pa tako čak 51 odsto tekstova nije imalo nikakvu opremu, čime je trebalo da se obezbedi bolja preglednost, tekst učini atraktivnijim i zanimljivijim, ali i istakne značaj informacije. Iako je „Kurir“ tabloid, i za njega je karakteristična bogata vizuelna prezentacija, koja je, što se tiče tekstova na ovu temu, izostala, dok je u „Politici“, kao listu koji karakteriše umerenost, pa i oskudnost u opremi teksta, čak 56 odsto tekstova pratila je fotografija. Što se tiče tipa naslova, u analiziranom korpusu najviše je bilo metaforički naslova – čak 61 odsto, dok je mnogo manje bilo realnih, budući da je u pitanju veoma ozbiljna tema. Realan tip nalova bio je u najvećem broju slučajeva u dnevnom listu „Politika“, ali i u „Pravdi“, iako je u pitanju tabloid. Metaforičan tip naslova mogao se u najvećem broju slučajeva naći u „Kuriru“, ali i u „Dnevniku“, pa se može zaključiti da po pitanju naslova više nema jasnog razgraničenja između tabloida i ozbiljnih političkih novina.
Da mediji (štampa) u Srbiji nemaju stručne i obučene novinare koji bi pratili odnose Srbije i EU, pokazuje podatak da ispod većine tekstova u „Kuriru“, „Pravdi“ i „Dnevniku“ stoji ime agencije, ili čak ne stoji ništa, što smanjuje kredibilitet lista pred publikom. Jedino je u „Politici“, čiju publiku čine uglavnom visokoobrazovani građani, visok procenat autorskih tekstova, a većina njih je od dopisnika iz inostranstva.
„Politika“ i „Dnevnik“ u većini tekstova bavili su se ozbiljnim temama poput kandidature Srbije i uticaja na ekonomiju, dok su se „Pravda“ i „Kurir“ više bavili viznom liberalizacijom i putovanjima građana u zemlje EU. Samim tim što su teme direktno vezana za najviše političke institucije u zemlji, Beograd se kao lokacija najčešće pojavljuje u svim analiziranim novinama, a kao sagovornici od državnih organa najviše su se javljali predstavnici Vlade Srbije, pre svega potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, ali i međunarodni strani subjekti, poput zvaničnika EU, ambasadora, ministri spoljnih poslova zemalja članica itd. Ekspertima i stručnjacima veruje se više nego drugim sagovornicima, ali je analiza pokazala da su oni citirani u malom procentu.
Subjekti u tekstovima u najvećem broju slučajeva govorili su o kandidaturi Srbije za članstvo, kao i o međunarodnim stranim subjektima. Građani se pojavljuju samo kao objekti, ali im u analiziranim novinama nije dato „pravo glasa“, odnosno nije im data prilika da iskažu svoj stav po pitanju Evropske unije.
„Imidž Evrope“ u analiziranoj srpskoj štampi uglavnom je pozitivan. Iznenađuje podatak da je vrednosni kontekst i u „Kuriru“ i u „Pravdi“, koji gotovo uvek imaju negativan stav prema vlasti, bio neutralan, što je, naverovatnije, rezultat toga što su skoro sve vesti agencijske, koje uvek imaju netralan stav. U ovim novinama, tekstovi koji su imali negativan kontekst uglavnom su se odnosili na stavove predstavnika opozicije na podnošenje kandidature Srbije za članstvo u EU. U „Dnevniku“ i „Politici“ dominantan je, takođe, neutralan stav, ali je velik procenat i pozitivnog vrednosnog konteksta u tekstovima koji govore o viznoj liberalizaciji, ili u kojima se iznose stavovi političara iz vladajuće koalicije. Ovi podaci govore da ni ozbiljne političke novine, a ni tabloidi, nemaju kritičan stav o temama vezanim za Evropsku uniju i Srbiju na putu evroitegracija.
Iako je poslednje istraživanje pokazalo da svega 51 odsto građana Srbije podržava ulazak Srbije u EU, oni očigledno nemaju „jasnu sliku“ o tome kako će članstvo u evropskoj zajednici uticati na njihov položaj i standard, niti im mediji pružaju dovoljnu informisanost o svemu što ih zanima kada je u pitanju evopska integracija Srbije. Mediji bi trebali temom EU da se bave na dokumentaristički način, da na stranicama novina budu više zastupljene teme koje se tiču života običnih građana u EU, ali i u Srbiji, kao i socijalne politike. Evropske integracije trebale bi da budu „zadata tema za srpske medije“, a jedan od načina za to je širenje dopisničke mreže, ali i obrazovanje novinara koji bi pisali o tome.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
