Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Imidž Evrope u srpskoj štampi

Štampa u Srbiji na veoma površan i oskudan način izveštava o Evropskoj uniji i Srbiji na putu evointegracija, ne stvarajući jasnu sliku u javnosti o prednostima i nedostacima tog procesa, rezultati su nedavno spovedenog istraživanja štampanih medija na uzorku iz perioda od 15. do 25. decembra 2009. godine. Dominantan neutralan stav svih analiziranih novina, mala zastupljenost eksperata i stručnjaka u tekstovima, slaba raznolikost tema, i stalno isti akteri, pokazuju koliko mediji u Srbiji na veoma nekritičan način pišu o Evropskoj uniji, ne trudeći se da na analitičan način pristupe ovoj temi. Analiza medija obuhvatila je korpus od četiri dnevna lista: dva tabloida („Kurir“ i „Pravda“), i dva ozbiljna politička lista („Dnevnik“ i „Politika“).
Analiza ovih dnevnih novina pokazala je da je od ukupnog broja posmatranih tekstova (191 naslov), svega 13 objavljeno na naslovnoj strani, iz čega se zaključuje da štampa u Srbiji ne smatra ovu temu toliko značajnom i atraktivnom da bi eventualno mogla da privuče pažnju čitalaca i proda novine. U analiziranom periodu uglavnom dominiraju kratke agencijske vesti, čiji je povod u 57 odsto slučajeva konferencija za novinare, dok je u „Politici“ najdominatniji žanr izveštaj nastao usled nekog aktuelnog događaja. U analiziranom korpusu pronađeno je samo 31 članak, dok je medijska inicijativa veoma oskudna u gotovo svim navedenim novinama, što ukazuje na to da se one temom Evopske unije bave površno, bez analize i konsultovanja stručne javnosti i eksperata. Izostala je, takođe, i vizuelna prezentacija, pa tako čak 51 odsto tekstova nije imalo nikakvu opremu, čime je trebalo da se obezbedi bolja preglednost, tekst učini atraktivnijim i zanimljivijim, ali i istakne značaj informacije. Iako je „Kurir“ tabloid, i za njega je karakteristična bogata vizuelna prezentacija, koja je, što se tiče tekstova na ovu temu, izostala, dok je u „Politici“, kao listu koji karakteriše umerenost, pa i oskudnost u opremi teksta, čak 56 odsto tekstova pratila je fotografija. Što se tiče tipa naslova, u analiziranom korpusu najviše je bilo metaforički naslova – čak 61 odsto, dok je mnogo manje bilo realnih, budući da je u pitanju veoma ozbiljna tema. Realan tip nalova bio je u najvećem broju slučajeva u dnevnom listu „Politika“, ali i u „Pravdi“, iako je u pitanju tabloid. Metaforičan tip naslova mogao se u najvećem broju slučajeva naći u „Kuriru“, ali i u „Dnevniku“, pa se može zaključiti da po pitanju naslova više nema jasnog razgraničenja između tabloida i ozbiljnih političkih novina.
Da mediji (štampa) u Srbiji nemaju stručne i obučene novinare koji bi pratili odnose Srbije i EU, pokazuje podatak da ispod većine tekstova u „Kuriru“, „Pravdi“ i „Dnevniku“ stoji ime agencije, ili čak ne stoji ništa, što smanjuje kredibilitet lista pred publikom. Jedino je u „Politici“, čiju publiku čine uglavnom visokoobrazovani građani, visok procenat autorskih tekstova, a većina njih je od dopisnika iz inostranstva.
„Politika“ i „Dnevnik“ u većini tekstova bavili su se ozbiljnim temama poput kandidature Srbije i uticaja na ekonomiju, dok su se „Pravda“ i „Kurir“ više bavili viznom liberalizacijom i putovanjima građana u zemlje EU. Samim tim što su teme direktno vezana za najviše političke institucije u zemlji, Beograd se kao lokacija najčešće pojavljuje u svim analiziranim novinama, a kao sagovornici od državnih organa najviše su se javljali predstavnici Vlade Srbije, pre svega potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, ali i međunarodni strani subjekti, poput zvaničnika EU, ambasadora, ministri spoljnih poslova zemalja članica itd. Ekspertima i stručnjacima veruje se više nego drugim sagovornicima, ali je analiza pokazala da su oni citirani u malom procentu.
Subjekti u tekstovima u najvećem broju slučajeva govorili su o kandidaturi Srbije za članstvo, kao i o međunarodnim stranim subjektima. Građani se pojavljuju samo kao objekti, ali im u analiziranim novinama nije dato „pravo glasa“, odnosno nije im data prilika da iskažu svoj stav po pitanju Evropske unije.
„Imidž Evrope“ u analiziranoj srpskoj štampi uglavnom je pozitivan. Iznenađuje podatak da je vrednosni kontekst i u „Kuriru“ i u „Pravdi“, koji gotovo uvek imaju negativan stav prema vlasti, bio neutralan, što je, naverovatnije, rezultat toga što su skoro sve vesti agencijske, koje uvek imaju netralan stav. U ovim novinama, tekstovi koji su imali negativan kontekst uglavnom su se odnosili na stavove predstavnika opozicije na podnošenje kandidature Srbije za članstvo u EU. U „Dnevniku“ i „Politici“ dominantan je, takođe, neutralan stav, ali je velik procenat i pozitivnog vrednosnog konteksta u tekstovima koji govore o viznoj liberalizaciji, ili u kojima se iznose stavovi političara iz vladajuće koalicije. Ovi podaci govore da ni ozbiljne političke novine, a ni tabloidi, nemaju kritičan stav o temama vezanim za Evropsku uniju i Srbiju na putu evroitegracija.
Iako je poslednje istraživanje pokazalo da svega 51 odsto građana Srbije podržava ulazak Srbije u EU, oni očigledno nemaju „jasnu sliku“ o tome kako će članstvo u evropskoj zajednici uticati na njihov položaj i standard, niti im mediji pružaju dovoljnu informisanost o svemu što ih zanima kada je u pitanju evopska integracija Srbije. Mediji bi trebali temom EU da se bave na dokumentaristički način, da na stranicama novina budu više zastupljene teme koje se tiču života običnih građana u EU, ali i u Srbiji, kao i socijalne politike. Evropske integracije trebale bi da budu „zadata tema za srpske medije“, a jedan od načina za to je širenje dopisničke mreže, ali i obrazovanje novinara koji bi pisali o tome.

Autor: Ivana Parčetić

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!