Hajde stalno da komuniciramo i da verujemo jedni drugima

Utisak da se mnogo toga promenilo u načinu komunikacije otkako se dogodila pandemija drži me sve više u ubeđenju da nikada više nećemo biti tako bliski kao pre, kad smo imali “normalno” stanje. Zar nije normalno da se u strahu držimo jedni drugih i da budemo otvoreniji i poverljiviji? Ili je normalno da se povučemo u sebe i držimo se tiho i neprimetno za okolinu, da li zbog straha, panike, nerazumevanja stvarnosti ili ko zna čega? Sve vreme smo pričali o zagrljajima koji su nam nedostajali, otvorenosti, druženjima, optimizmu, a ponašali se skučeno i fizički i psihički sve više asocijalno. Da li je ovo danas ravnoteža ili mi ni sami nismo svesni da smo od svih uzrasta, samo mi u zrelim godinama, kojih ima najviše, potpuno nespremni i nenaučeni na deljenje i bliskost sa ljudima koje nismo poznavali od detinjstva?

Toliko toga je već bilo ispred nas, što smo mogli da naučimo, da smo samo hteli i shvatili, od generacije koja vodi ovo vreme i koja stvara trendove koji su jedino shvatljivi kad ih ugledaš iz digitalnog ugla. Pardon, ne ugla nego oka.

Oni koji su odrastali samo sa fiksnim telefonom i televizorom veruju da su čitali više knjiga, gledali više filmova i u istim godinama znali mnogo više u odnosu na mlade danas. Često čujemo komentare da klinci ne čitaju dovoljno, samo bulje u ekrane telefona, prave selfije i „gube vreme” po društvenim mrežama. Ali, jaz koji postoji među generacijama nije od juče, to sve znamo…

Oni koji su rođeni sa digitalnim kodom, kao generacija Z, koja sada ima dvadesetak godina, društvene mreže koriste uglavnom za komunikaciju sa drugima, i da ne poverujete – za učenje, a kompjutere za igrice. Treba imati na umu da su baš zbog toga oni više u kontaktu sa svojim prijateljima, da se više druže i više provode vremena sa njima nego ijedna druga generacija danas, upravo zbog dostupnosti preko društvenih mreža.

Generacija Z sebe definiše kao odane, posvećene, obazrive, širokih shvatanja, odgovorne i odlučne osobe. Oni efikasno pronalaze pomoć na internetu, savete, besplatne kurseve i zainteresovani su da saznaju različite stvari, pa i veoma složene. Njima je sada mnogo lakše, sva istraživanja su dostupnija i komunikacija je otvorenija. Možda bi upravo ova činjenica pomogla starijima da shvate da „blejanje u ekran” nije samo zbog jeftine zabave, već da mladi nove tehnologije koriste i za pametne stvari. Da iz njih i sa njima uče.

Da li je onda savremena tehnologija udaljila ljude jedne od drugih u smislu komunikacije?

Ne, i to će nam najbolje potvrditi primeri nove generacije koji osvajaju medalje i trude se da unaprede svoje znanje i intenzivno razmenjuju informacije online. Ali, evo I još jednog potpuno drugačijeg primera koji to potvrđuje: da se korona dogodila pre 30 ili 40 godina mogli bismo samo da se oslonimo na telefon za komunikaciju, preko TV bismo slušali samo poruke u koje bismo morali da verujemo, drugi vid izvora informacija osim još štampe, ne bismo imali. Trebalo bi najzad da shvatimo da je danas u modernim uslovima mnogo lakše preživeti nego pre.

Pošto tehnologija neumoljivo brzo menja stvari i način na koji se komunikacija menja, mi koji se bavimo komunikacijom sa specifičnom ciljnim grupom gde su najmlađi, moramo da vodimo računa da budemo ne samo razumljivi, nego mnogo više kreativni i originalni. Istraživanja kažu da potrošači Z generacije ostaju odani brendovima koje kupuju, i drže se njih tokom celog života. Ako ste ih osvojili, onda ostaju vezani za vas, zar to nije super? Ali, od sada se treba posvetiti još mlađim generacijama, koji su se rodili posle Zumera, novu grupu ljudi koja će medije i multitasking podići na još viši nivo.

Ceo tekst pročitajte na sajtu InStore.rs.

Piše: Olivera Papestijević, Marketing Director, Carnex


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari