Posle brojnih studija o potrošačkim i životnim navikama Generacije X (rođeni od 1960. do 1980. godine) i Generacije Y (od 1981. do 1995. godine), čije pripadnike popularno zovu milenijalcima, i u Srbiji se otpočelo sa istraživanjem ponašanja naredne – Generacije Z. Prvo istraživanje ovog tipa sproveo je portal Infostud na 294 srednjoškolaca rođenih posle 1998. godine, o njihovom obrazovnim i navikama na internetu.
Istraživanje je rađeno i anketno i sa fokus grupama u Beogradu i Subotici, a ispitanici su bili učenici gimnazije, tehničke, ekonomske i medicinske škole.
Prema rečima Danijele Dakić, direktorke sektora za visoko obrazovanje sajta Infostud, uočene su određene razlike i po osnovu gegrafskih ali i starosnih kriterijuma. Srednjoškolci iz Subotice su naime tokom školovanja u većem procentu (47%) radili i zarađivali nego njihovi vršnjaci iz Beograda (20%), uglavnom zbog nižeg standarda, odnosno radi zadovoljenja svojih materijalnih potreba. Većina ispitanika želi da studira, a do informacija o fakultetima koje žele da upišu uglavnom dolaze sami, što ih razlikuje od prethodnih generacija koje su se o svojim budućim zanimanjima u velikoj meri informisale preko prijatelja i roditelja. Razlog tome je velika dostupnost informacija na internetu, koji mlade generacije svakodnevno koriste.
Oni koji su se izjasnili da neće studirati kao glavni razlog (u preko 70% slučajeva) navode nedostatak novca ili nameru da odu u inostranstvo. Velikom broju mladih je danas, kaže Dakić, glavni cilj da napuste Srbiju, zato što smatraju da ne mogu voditi dovoljno kvalitetan život u ovoj zemlji, te ne žele to ni da pokušaju već su spremni da odmah posle završetka školovanja spas potraže u mogućnostima koje im pasoš nudi.
Kada odlučuju o svojoj budućoj profesiji mladi informacije traže pretežno na internetu, preko internet pretraživača, veb sajtova obrazovnih institucija i tek posle toga preko prijatelja i roditelja. S obzirom na činjenicu da su informatički najpismenija generacija do sada, lako prepoznaju reklame i PR od novinskih tekstova i izjava „običnih ljudi“, te nije efikasno koristiti tradicionalni marketing na njima.
Osim toga, veoma im je bitan način prezentacije sadržaja te će radije pogledati video o nekom fakultetu nego pročitati tekst. Međutim, kada nađu tekst na temu koja ih interesuje dužina istog im neće predstavljati problem ako ih naslov i početak članka dovoljno interesuju. Šta više, oni vole duže tekstove ako su im dovoljno informativni, a osim što ih sami pronalaze često veruju i preporukama prijatelja na društvenim mrežama.
No, što se tiče društvenih mreža oni pokazuju drugačije navike od svih prethodnih generacija. Većina ih ima profil na Fejsbuku, ali ga ne koriste aktivno jer na ovoj mreži često naloge imaju i njihovi roditelji, već sve više koriste Instagram i zatvorene mreže poput Snapchata. Upadljiva je velika razlika između mlađih pripadnika generacije Z koji su prvi razred srednje škole i starijih pripadnika njihove generacije (viših razreda). Naime, vidi se trend da mladi ljudi sve ređe koriste javne društvene mreže poput Fejsbuka u korist mreža zatvorenih za javnost. Takođe je interesantno da od platformi za četovanje oni češće koriste Whatsapp od Vibera koji ima brojne šarene stikere i moderniju grafiku. Razlog tome je – brzina i jednostavnost, ali i činjenica da korišćenje ove aplikacije oduzima manje memorije. Mladi inače vole da koriste aplikacije ali ako utvrde da im nisu svakodnevno potrebne ili ako im stiže previše notifikacija neće se baviti uređivanjem ovih aplikacija već će ih jednostavno deinstalirati.
Činjenica je pak da Generacija Z „ne može da živi bez društvenih mreža“, da su one prvo što proveravaju kada ustanu ujutru i pred spavanje, i to uglavnom preko mobilnih uređaja. No, kada pretražuju informacije o svom budućem obrazovanju tada češće koriste računare jer na jima imaju više opcija i bolju mogućnost pretrage.
Istraživači Infostuda su došli do zaključka da srednjoškolcima treba ponuditi aplikaciju koja ne zauzima mnogo prostora na telefonima i koja nije napadna. Na osnovu ovih rezultata oni će uskoro lansirati Maturang, aplikaciju koja će simulirati prijemne ispite za fakultete i koja će srednjoškolcima pomoći ne samo da provere svoje znanje već i da saznaju kakvo je interesovanje za ove obrazovne ustanove.
Izvor i foto: BiF
Loading...
