Od kada je u intervjuu iz jula ove godine, Mark Zuckerberg najavio da će Facebook u narednih 5 godina postati „Metaverse kompanija“ ne prestaju polemike na tu temu, dodatno podgrejane ovonedeljnom najavom da bi na predstojećoj godišnjoj konferenciji kompanije, koja se održava 28. oktobra, moglo doći do njenog konačnog rebrendiranja u cilju održavanja fokusa na prethodno najavljenoj izgradnji metaverzuma.
Sve to dovelo je do ogromnog interesovanja za metaverse, iako sam pojam nije nov.
Šta je metaverzum ili metaverse?
Metaverse potiče iz naučno fantastičnog romana Snow Crash iz 1992. čiji je autor Neal Stephenson, u kome je prikazan život dostavljača pizze, koji slobodno vreme provodi konektujući se u simulirani, virtuelni svet koji pojedincu omogućava da obavlja svakodnevne aktivnosti i živi poput avatara. Po ovom modelu, metaverse predstavlja spajanje realnog i virtuelnog života, a to je zapravo i njegova opšta definicija: Metaverse je zajednički virtuelni prostor određene veće ili manje zajednice, nastao primenom proširene stvarnosti kako bi se postiglo međusobno deljenje virtuelno poboljšane fizičke stvarnosti korišćenjem Interneta.
Preduslovi za metaverse postoje decenijama unazad, ali su pandemija COVID-19 i lockdown intenzivirali njegov razvoj s obzirom na to da je došlo do velikog zaokreta u načinu našeg funkcionisanja, koji je pokazao da mnogo toga možemo da radimo u potpuno digitalnom svetu, od posla do socijalizacije, pogotovu što najmlađe generacije tako uglavnom i žive, prenoseći većinu svojih aktivnosti i vrednosti na društvene mreže i u virtuelni svet, generalno.
Zbog svega toga metaverse je postao najnoviji makro cilj mnogih svetskih tehnoloških divova, prevashodno Facebook-a, ali i su i druge kompanije najavljivale njegovu realizaciju, kao što su Microsoft, Nvidia ili Epic Games.
Bitisanje u Metaverzumu
Metaverse je, dakle, virtuelni prostor stvoren konvergencijom poboljšane fizičke stvarnosti, proširene stvarnosti (AR) i interneta. Drugim rečima, trenutna 2D verzija interneta biće u potpunosti zamenjena 3D stvarnošću. Suštinski, u njemu će nam biti omogućeno da se neprimetno krećemo, primera radi, od virtuelnog parka do virtuelnog koncerta sa stoprocentnom prisutnošću, što će masovno proširiti internet kakav poznajemo, uvodeći ga u treću dimenziju. Osim toga, sposobnost nadilaženja prostora i fizičkog deljenja okruženja s drugima imaće značajan uticaj na naše modele interakcije i komunikacije.
Slično kao što prelazimo s web stranice na web stranicu kako bismo se upoznali, sarađivali ili igrali igre sa drugima na našem trenutnom 2D internetu, uskoro bismo mogli da se upoznajemo, zarađujemo, sarađujemo i igramo sa drugima u 3D okruženju, mnogo intenzivnije i jednostavnije. Interoperabilnost Metaverse-a će omogućiti korisnicima veći kontinuitet identiteta i iskustva u poređenju sa modernim internetom.
Metaverzum bi trebalo da funkcioniše tako da njegov korisnik nema potrebu kreiranja ili korišćenja više posebnih naloga. Drugim rečima, neće morati da ima poseban Google, Twitter, Instagram, TikTok ili Reddit nalog, već će jednostavno svojim imenom i prezimenom biti on sam na svim kanalima. Taj kontinuitet identiteta je ključan faktor toga na koji način bi korisnici trebalo da kupuju i konzumiraju sadržaj u Metaverzumu. Istovremeno, to je praktično prelazak u lično posedovanje svojih podataka na web-u, gde korisnik samostalno bira koje će podatke ostaviti na nekom web sajtu ili platformi, pri čemu su oni u njegovom vlasništvu, a ne u vlasništvu kompanije.
Metaverse će imati svoju ekonomiju, uz potpunu mogućnost kreiranja digitalne imovine. Moć zarade za mlade kreatore u njemu neće biti ograničena. Postojaće cela nova skupina mladih preduzetnika koji zarađuju za život u virtuelnom svetu, inkasirajući stvarnu vrednost i stalni prihod brže nego što je ikada moglo biti zamišljeno.
Ceo tekst pročitajte na sajtu agencije Kliping Beograd.
Loading...
