Opsednutost milenijalcima jenjava, ali samo zato što na scenu dolazi generacija Z oko koje ćemo očigledno morati više da se potrudimo.
Čini se da nikad nije bilo više naziva da se opiše jedna generacija koliko ih ima namladja do sada – generacija Z. Uveliko je ušla u fokus istraživača, posmatrača društvenih tokova i marketara i najčešće se naziva “generacija posle milenijalaca”. Očigledno zbog toga što su sami milenijalci ostavili jak uticaj. No, i pored toga, generacija koja ih smenjuje, iz dana u dan opisuje se novim imenima kojima pokušava da se definiše njena specifičnost: generacija Z, genZ, iGeneracija, Pluralisti, Foundersi, Teensi itd.
Iako su nam deca prva asocijacija na generaciju Z, oni nisu baš ni tako mladi. Naime, najstariji pripadnici generacije Z imaju 20 godina. Različiti istraživači imaju svoje interpretacije starosne granice, a najčešće se smatra da su pripadnici generacije Z osobe rođene posle 1995. godine. Kako su rođeni u vremenu kada je internet uveliko postojao, oni su prva prava generacija koja bukvalno ne poznaje “nepovezan” svet.
Oni su već sada najuticajnija grupa trendsetera za tehnologiju i njih treba da posmatramo ako želimo da predvidimo koji će trendovi nastupiti u pogledu korišćenja tehnologije, komunikacija i kupovine. To ne čudi, ako uzmemo u obzir da su Z deca umesto zvečke, prvo u ruke uzela telefon. I mi, mnogo stariji, zaboravili smo na enciklopedije, kasete, vokmen i diskete, a za njih ti pojmovi pripadaju praistoriji. Touch screen i selfi su im poznatiji od lopte i olovke. Digitalno je deo njihovog identiteta.
Za razliku od prethodnih generacija, pa i milenijalaca koji su morali da izađu napolje da bi se povezali, pripadnicima ove generacije je njihova soba zona interakcije. Za njih su društvene mreže vodeći i najatraktivnji način za angažovanje i povezivanje. I ne samo to, one im kreiraju način života. Više nego bilo koja prethodna generacija, pripadnici generacije Z kreiraju tajne online profile najčešće da bi se sakrili od svojih roditelja. Koriste pseudonime, skraćene verzije imena i tako umanjuju svoju pretraživost. Tako su postali kreativni tvorci rinsta (realni) i finsta (fake ili friends only) Instagram naloga. Opsednuti su brojem pratilaca i lajkova, a tu je i visoka autocenzura. Oni jednostavno brišu fotografije i objave koje su ostale neprimećene.
I pored toga, njihova namera za konzumiranje digitalnog sadržaja je spontana i ne donosi se svesno. Ova, istovremeno “digital native” i “social media driven” generacija, konzumira sadržaj na prirodniji način. Upravo zbog te činjenice, usmereni su ka influenserima koji su izgradili reputaciju na društvenim mrežama Instagram i YouTube i pružaju kontent generaciji Z koji je lak i fluidan za konzumiranje. Bilo da se radi o muzici, šminci, video igrama, sadržaj influensera je spontan, kratak i njima razumljiv.
U Srbiji, ogromnu popularnost uživaju upravo pomenuti “jutjuberi”. Na osnovu kvantitativnog istraživanja koje je sproveo Research sektor Direct Media sistema o Youtube influenserima među generacijom Z, 85% pripadnika ove generacije iz urbanih područja prati kanale YouTube influensera. Dok mlađi prate domaće zvezde, stariji pripadnici generacije Z su okrenuti ka stranim influenserima, budući da smatraju da su prerasli domaće. Ono što generacija Z voli da gleda su video klipovi na teme humora, zabave i stila, a saveti koje čuju imaju visok kredibilitet.
Generacija Z će, prema procenama, do 2020. godine činiti 40% potrošačkog tržišta. Studija IBM-a i Nacionalnog maloprodajnog saveza Amerike kaže da je njihova kupovna moć daleko od zanemarljivih 44 milijardi na godišnjem nivou i to ih svakako čini sledećom velikom ciljnom grupom za marketare, brendove i medije. Činjenica da im je prosečan raspon pažnje osam sekundi, kako stoji u izveštaju agencije Sparks & Honey, što je za četiri sekunde kraće od pažnje prosečnog milenijalca, jasno je zašto ćemo se oko njih svi zajedno više truditi. Najpre da ih razumemo, a onda da do njih dopremo.
Piše: Milica Crnomarković, Market researcher u Direct Media
Loading...
