Agresivan marketing davaće sve manje efekta!

Christoph Engl, generalni direktor kompanije Brand, specijalno za Marketing mrežu govori o turističkom marketingu, brendiranju turističkih destinacija, ali i koje društvene i kulturne promene će u velikoj meri uticati na reklamnu industriju u narednih nekoliko godina.

Koje je vaše omiljeno mesto za odmor?
Razlikuje se iz godine u godinu. Uvek više stvari utiče na izbor lokacije. Putovanje je za mene istraživanje novih perspektiva, pa i taj aspekt ima svog udela.

Kako se turistički marketing razlikuje od produktnog brend marketinga? Da li je razlika u donošenju emotivnih odnosno racionalnih odluka?
Da, neke razlike postoje, ali ima puno zajedničkih pitanja i pristupa. Ponekad se turistički marketing obraća većem broju različitih ciljnih grupa sa različitim sadržajem, nego što je to potrebno potrošačkim proizvodima. Ipak, i jedna i druga vrsta marketinga treba da imaju jasne poruke, jednostavnost u pristupu, neposrednost, emotivnost i da budu zasnovane na atraktivnim činjenicama.

Koja su pravila od suštinskog značaja za turistički marketing?

Potreban nam je razvoj još mnogo atraktivnih proizvoda koje će pratiti dobra priča. U većini slučajeva turistički marketing se svodi na oglašavanje i komunikaciju, a gubimo iz vida koliko je samo odredište važno. U najboljem slučaju reklama može da nam obezbedi veću informisanost i skrati vreme za koje će proizvod postati poznat, ali ga ne čini atraktivnim. Veliki izazov za bilo koju turističku destinaciju nije napraviti najbolju kampanju, već razviti i garantovati najbolju ponudu za potencijalne potrošače. Na kraju krajeva dobra marketinška strategija se zasniva na odlično razvijenoj strategiji brenda, koja je poslednjih godina u konzumerskim industrijama postala pravi „izraz umetnosti“.
Dobro razvijena brend strategija bazira se na nekoliko definisanih tema i ponuda za identifikovane ciljne grupe i jasno ograničava promociju svih aspekata i proizvoda određene destinacije. Na taj način – promovisanjem svega za svakoga – destinacija se ne izdvaja od konkurenata i kao krajnji rezultat potrošači je klasifikuju samo po najnižoj ceni, ne i po specifičnoj ponudi.

Po vašem mišljenju, koje društvene i kulturne promene će u velikoj meri uticati na reklamnu industriju u narednih nekoliko godina?
Čini mi se da će ženski uticaj i sve veća individualizacija uticati na turističku industriju više nego na druge. Sve više odluka donosiće žene, potrošači će sve više i više odbijati masovne proizvode, a identifikacija potencijalnih kupaca će postati prilično teška, čak i nemoguća. Tailor made koncepti i proizvodi će postati popularniji i tailor made marketing će za njih biti izuzetno važan. Stare metode podizanja svesti o proizvodima neće više davati rezultate. Fanovi će promovisati proizvode koje vole, brendove će pratiti zajednice fanova, a agresivan marketing će davati sve manje efekta. Ljudi su razvili dobar osećaj za ono što im je potrebno a šta treba u startu odbaciti. Ukoliko ono što nudite nije relevantno i ne nađe se na pravom mestu u pravo vreme, potrošači ga neće ni uzeti u razmatranje.

Ukoliko biste se bavili turističkim marketingom za Srbiju, šta biste preduzeli?
Predložio bih da se ulože napori u pronalaženje odgovora na tri osnovna pitanja:

1. Koje su to ključne prednosti i najviši nivo usluge koje bi Srbija mogla da pruži, a koje se istovremeno prožimaju sa osnovnim vrednostima destinacije?
2. Koju jasnu sliku i emociju potencijalni potrošači treba da imaju na umu o Srbiji, da bi je posmatrali kao destinaciju koja verodostojno konkuriše drugima?
3. Kako bi atraktivne ponude i teme koje prate osnovne vrednosti destinacije bile razvijene i na koji način bi mogle da izgrade poverenje u destinaciju kao specifičan brend?

Christoph Engl biće jedan od predavača na 23. Slovenačkom festivalu oglašavanja (SOF), koji će se održati od 26. do 28. marta u Portorožu.

Autor: Ivana Parčetić