Advertajzing – između umetnosti i prodaje

Gledajući jedan intervju, u trenutku kada se razgovor poveo o portretnoj fotografiji, do mene je iz pozadine price, na pitanje voditeljke da li je uspeh preneti publici ličnost jedne osobe fotografijom, doprla rečenica kako ti u stvari, ako lično ne poznaješ osobu sa fotografije, i ne znaš ko je ona, nikad ne vidiš osobu koja je na fotografiji, već nekog ko je predstava tvoje vizije. Drugim rečima, osoba na fotografiji je ostavljena tebi da je doživiš, ko je ona i ko je za tebe, i sam stvaraš sliku iako slika već postoji.

Koliko je osoba onda na fotografiji?
Ako se držimo tog principa, dolazimo do toga da u stvari sve oko nas vredi onoliko koliko procenjuje naš subjektivni osećaj. Tako gledano, umetnost je ništa više do odraza subjektivnog, ali šta onda objektivno može da se nazove umetnošću.

Tu veliku ulogu igra kreativnost. Kreativci su zaduženi za kreiranje slike o određenom proizvodu, događaju ili temi kod zadate ciljne grupe i to na dva načina: kroz vizuelni i komunikativni doživljaj.

Kako smo došli do toga da je u nekom trenutku naš doživljaj postao mera vrednosti, i imamo li mere?

Kako fotografija ima potencijal da ti stvori sliku o nekome, tako marketing ima potencijal da ti stvori želju da budeš deo te slike.

Za to služi promocija. Jedan od važnih alata promocije je oglašavanje, čiji je posao kako sama reč kaže da oglasi, odnosno prenese željenu poruku, zarad ostvarenja cilja. Da li je krajnji cilj poruke prodaja, ne uvek, nekad je mnogo važnije, uspostaviti vezu sa potrošačima, prepoznati njihove želje i potrebe i podsetiti ih da postoji neko ko brine da njihove želje i potrebe budu zadovoljene.

Danas kada svi imaju da kažu i da poruče nešto, mnogo je važnije, za početak, uspeti da te neko zaista i čuje. Da prepozna tvoj glas.

Od davnina je dokazano je da se uvek najbolje razume ono što je ”narodskim” jezikom ispričano. Ali šta ćemo kada jezik kojim “priča narod”, ne zadovoljava kriterijume struke?

Kako se tržište razvija, a potrebe ljudi menjaju u skladu sa inovacijama, napretkom i razvojem tehnologije, menja se i njihov doživljaj poruke, i za tren oka zadatak kreativaca više nije da pronađe načine da prenese određenu poruku, nego da, figurativno rečeno, izmišlja jezik, kojim do sada niko nije pričao. A svi ga razumeju.

Ono što kreativci moraju da urade je – da svaki put na jedinstven načn kroz inovativan pristup, prenesu jasnu i tačnu poruku onome kome je namenjena.

Druga stvar koja se takođe “provlači” kao “obavezna” je da poruka koja se prenosi mora da bude jasna, konkretna i pozivajuća. Ne sme da ostavi prostor da bude shvaćena, nego mora da bude razumljiva.

Lepota kreativnosti je upravo u tome, da to što ta takva poruka nije napisana, ne znači da ne postoji. Važno je kako se i ko je čita.

Uloga kreativaca je da “pogode” subjektivni osećaj šire populacije, a da prenesu objektivnu poruku. Subjektivno, poruka se doživljava u zavisnosti od senzibiliteta, objektivno poruka mora da se shvati.

Uzmimo za poređenje umetnički film i film o super herojima. Umetnički film uglavnom polazi od poruke koju želi da prenese, i to radi na način koji često nije razumljiv široj populaciji, jer za takav vid razumevanja je potreban određen stepen predznanja i obrazovanja. Dok film o super herojima iz perspektive produkcije ima za cilj da zaradi što više para, a iz ugla publike da je zabavi.

Tako u marketingu, ne smemo da izgubimo iz vida da je primarni cilj našeg posla komercijalna uspešnost, što znači uspeh kod publike.

Kako umetnički filmovi često dobijaju hvalospeve kritičara jer su zadovoljili pravila i formu, od šire publike neretko dobiju nezainteresovanost. Superherojski sa druge strane često nemaju odobravanje kritičara, ali redovno obaraju rekorde prodaje karata, zato ne smemo sebi da dozvolimo da izgubimo dodir sa publikom.

Ne smemo od sebe praviti elitu, i dozvoliti da se previše uživimo u ulogu kritičara, koji se čvrsto drže pravila, u profesiji koja je toliko elastična i koja se menja kao i vreme.

Ne smemo dozvoliti da u svakoj kampanji koja se pojavi, subjektivnu procenu pokušamo da prodamo kao objektivni zaključak.

Upravo zato što je naša procena subjektivna, a objektivno rezultat je taj koji je merodavan. A merodavno je da li je “biskopska sala puna i koliko je karata prodato.”

Za Marketing mrežu tekst napisala:
Julija Dukić, Senior kopirajterka, OvationBBDO


Oceni tekst

5,00 od 5
Loading...

Komentari