Povodom 10 godina postojanja EJO, direktor Rojters instituta za studije novinarstva i član EJO mreže Dejvid Levi govori o budućnosti vesti. Novinske organizacije krive internet za skoro sve svoje nevolje, od sve lošije prodaje, ubeđivanja čitaoca da vesti treba da budu besplatne i za nestanak klasifikovanog reklamiranja. Daleko manje njih govori o pozitivnom uticaju koji imaju smanjenje troškova prikupljanja vesti, globalna publika, podsticanje novinara da se približe, pa čak i uče od svojih klijenata.
Dakle, pitanje nije da li je internet dobar ili loš, već kako da se novine najbolje adaptiraju konkurentnijem okruženju na internetu. Iz Izveštaja o digitalnim vestima iz 2013. instituta Rojters saznali smo da neke organizacije prenose uspeh van mreže na internet. Veliki brendovi Ujedinjenog Kraljevstva kao sto su Gardijan, Skaj njuz, Bi-Bi-Si i Dejli mejl održali su svoj udeo na tržištu štampanih medija i na internetu. U Francuskoj Mond i Figaro koji imaju relativno mali tiraž, mnogo bolje posluju na mreži. U međuvremenu u Nemačkoj, Špigl je najveći dobitnik na mreži.
Novinske organizacije koje će uspeti 2020. fokusiraće se na četiri teme: sadržaj, praktičnost (dostupnost), čitaoci i novac. Kako se sadržaj sve više gomila, novinske organizacije treba da se koncentrišu na sadržaj koji zaista ima vrednost za čitaoca. To podrazumeva prevazilaženje starih ključnih pitanja „ko, šta, gde?“ i postavljanje dodatnih „zašto, kako i šta dalje?“ da bi se vesti stavile u kontekst i objasnilo zašto su bitne. Istovremeno, moraju da investiraju u one sručne oblasti koje ljudi identifikuju sa njihovom organizacijom.
Dostupnost je važnija nego ikad. Novosti moraju biti dostupne kad god i gde god korisnici požele, na kompjuteru, mobilnom telefonu, tabletu ili štampanom izdanju. To je skupo pošto se navike brzo menjaju, ali je neophodno. Što više uređaja ljudi poseduju, to češće pristupaju vestima. Ali, ista osoba može poželeti različit pristup u različitim trenucima; nekad kratke vesti, nekad detaljne članke.
Novinske organizacije koje žele da budu u poslu i napreduju i 2020. treba da poznaju svoje korisnike, da se angažuju više nego ikad kroz prikupljanje i analizu mnogobrojnih podataka dobijenih od korisnika kako bi ih razumeli bolje i izgradili odnos sa njima. Ti odnosi podrazumevaju saradnju novinara sa čitaocima koji mogu doprineti i poboljšati prikupljanje vesti.
Uprkos svim ovim promenama i padu prodaje štampanih izdanja, novinske organizacije moraju pronaći pametne načine da povećaju prihod kroz unovčavanje digitalnog sadržaja. Budućnost se ne svodi na dobar ili loš model pretplate, već na neku vrstu hibrida koji će podrazumevati davanje dodatne vrednost ili dostupnosti sadržaja, ili pak premium ili sadržaj fokusiran na određenu nišu. Ja sam uveren da postoji način da se nastavi sa pružanjem kvalitetnih vesti koje imaju dodatnu vrednost i da će se pronaći način da značajan broj ljudi bude spreman da plati za to.
Izvor: Evropska opservacija za novinarstvo
Foto: media.ba
Loading...
