Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o konkurenciji kojima je promenjen način utvrđivanja dominantnog polozaja na trižištu, tako da procenat učešća na tržištu više ne bude odlučujući kriterijum.
Do sada se smatralo da dominatan položaj ima neko sa više od 40 odsto učešća na tržištu, a to će ubuduće biti samo jedan od parametara za određivanje dominantnog položaja, jer neko ko ima manje od 40 odsto može da ima dominantan položaj.
Ako neko ima više od 40 odsto učešća na tržištu ne mora da ima dominantan položaj jer će se uzeti u obzir i ostali parametri kao što je finansijska snaga učesnika na tržištu, tehnološke prednosti i struktura tržišta. Novina je da se teret dokazivanja nepostojanja dominantnog položaja sa učesnika na tržištu prebacuje na Komisiju za zaštitu konkurencije.
Zakon je izmenjen i u delu koji se odnosi na visinu iznosa koji mora da plati onaj ko povredi pravila konkurencije.
Do sada je to bilo 10 odsto od ukupnog prihoda kompanije na globalnom nivou, a sada će se to odnositi na 10 odsto od prihoda koje kompanija ostvari na teritoriji Srbije. U Savetu Komisije za zaštitu konkurencije u kojem su do sada bili isključivo pravnici izmenama zakona utvrđeno je da u tom savetu budu najmanje po dva pravnika i ekonomista.
Utvrđeno je da se rok zastarelosti i vođenja postupka pred antimonoploskom komisijom sa tri godine produži na pet godina, kao i oslobađanje Komisije za zaštitu konkurencije plaćanja zatezne kamate u slučaju da njene odluke budu oborene na sudu.
Kako je ranije rekao ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, od 16 odluka koje je Komisija za zaštitu konkurencije donela 12 odluka je oboreno na sudu i da se izmenama zakona rešavaju problemi uočeni u dosadašnjoj praksi.
Skupština je usvojila i izmene Zakona o elektronskoj trgovini kojima je, između ostalog, data i mogućnost tržišnom inspektoru ili inspektoru za tržišne komunikacije da zabrani pružanje usluga informacionom društvu u slučaju povrede zakona. Takođe, zakon će morati da poštuju trgovci koji i nemaju sedište u Srbiji, a koji svoju robu prodaju na njenom tržištu.
Ministar Ljajić je ranije kazao da je to posebno važno imajući u vidu da svaka 25 onlajn trgovina se obavlja između domaćih učesnika na tržištu, a u svim ostalim transakcijama onlajn prodavnice su registrovane van teritorije Srbije.
Izvor: Beta
Loading...
