#izazov2022: Današnji potrošač želi jednostavnu, brzu i ugodnu kupovinu!

Jelena Brajović Dobrijević, Deputy Managing Director agencija SIVO, na forumu IZAZOV 2022 govoriće u panelu na temu „Potrošač 3.0 iz ugla brendova„. Tim povodom, za Marketing mrežu govori ko je potrošač 3.0 i šta očekuje od brendova.

U kojoj meri će metaverse uticati na svaki biznis sa kojim potrošači svakodnevno komuniciraju?
Metaverse je još uvek u nastajanju. Još uvek ne postoji u potpunosti izdefinisan i razvijen metaverse, ali је razvoj otpočeo. Već sada znamo da 73% potrošača kaže da njihove dnevne aktivnosti zavise od tehnologije, 82% da tehnologija može da približi ljude, a 85% da tehnologija može od sveta da napravi bolje mesto. Metaverse koji se definiše i kao: novi internet, demokratizovano virtuelno društvo, mešavina virtuelnih i fizičkih realnosti ili digitalni blizanac našeg sveta, uticaće u velikoj meri na svaki biznis. S obzirom na to da ljudi sve više vremena provode u virtuelnim prostorima gde se druže, sarađuju i zajednički stvaraju, ovi inventivni prostori započinju svoj život. Velike tehnološke i gejming kompanije su u trci za meta-prostor, oni žele da definišu i određuju šta je metaverse, ali ono što treba znati jeste da će pravi vlasnici ovog prostora biti kreativne zajednice, korisnici čiji je to svet.

Ko je potrošač 3.0 i šta očekuje od brendova?
Evo šta su očekivanja potrošača 3.0:
● Da brendovi budu deo digital 3.0 koji privlači pažnju i vreme ljudi, jer se u digitalnom prostoru ljudi više samo ne druže, već oni tu i rade, kupuju i otkrivaju proizvode.
● Da bi se brendovi smisleno povezali sa potrošačima u metaverse prostoru oni moraju biti više od čiste zabave i predstavljanje novih odlika brenda. Brendovi treba da nađu način kako da doprinesu stvaranju inkluzivnog i etičkog virtuelnog sveta.
● Ono što se dešava u virtuelnom svetu imaće konsekvence i u stvarnom životu za brendove i biznise, i može da promeni način na koji se fizički proizvodi testiraju, proizvode i prodaju.
● Brendovi i biznisi moraju da razumeju da metaverse neće biti u vlasništvu nijednog brenda, niti na bilo koji način presudno regulisan od strane nekog biznisa.

Kako se izboriti sa cancel kulturom?
Cancel kultura, fenomen koji promoviše cancel-ovanje ljudi, brendova, filmova i pa čak i pesama, zbog nečega što neki ljudi smatraju uvredljivim, nije nešto novo i nastalo tek sa pojavom interneta i društvenih mreža. Takav pristup jeste nešto što može da ti upropasti život i/ili karijeru u samo par minuta, upropasti na takav način da nikada više ne možeš da se oporaviš od cancel-ovanja.

Iako ukazivanje na pogrešno ponašanje ili pogrešne izjave jeste od izuzetnog značaja, kultura koja ohrabruje ljude da brzo cancel-uju i teško da opraštaju nesumnjivo je opasna. Ona stvara atmosferu koja ne dozvoljava nikome da ispravi svoje ponašanje i ne daje mogućnost da se uči iz grešaka. Ipak su greške ono što nas čini ljudima, one čine da rastemo i razvijamo se kao ljudi, otuda i izreka: „Ljudski je grešiti.“

Cancel kultura ne dozvoljava bilo kakvu mogućnost ispravke napravljene greške, ona je nepovratan proces, i zato je loša. Cela hrišćanska kultura počiva na oproštaju greha, omaške, dok cancel kultura to načelo negira. Treba se naučiti izboriti sa njom i dozvoliti da postoje i sive oblasti, da nije sve ili crno ili belo.

Kako prilagoditi ponudu digitalnom potrošaču?
Svi znamo da potrošač više nema linearnu putanju u svom customer journey-u. Za digitalnog potrošača, kao i za potrošača u objektu, organizacije moraju da imaju uvid u to kako posluju u četiri glavna kanala – tržište, retailer, direktan kontakt sa potrošačem i društvene mreže, i da svaki od tih kanala usavrše. Današnji potrošač želi jednostavnost, brzinu i ugodnu kupovinu. Kroz sve kanale mora da se implementira izbalansirana komercijalna strategija.

Više o ovoj temi čućete na forumu IZAZOV 2022, koji se održava 12. i 13. aprila u hotelu Mona Plaza Beograd.