Nova vlada je poboljšanje medijske situacije uvrstila među prioritete, obećavši između ostalog smanjenje pritisaka na medije i transparentnost vlasništva. Međutim, kako je 1. avgusta u intervjuu na društvenoj mreži Tviter rekao predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović, niko iz vlade se još nije izjasnio o Medijskoj strategiji, koja bi trebalo da bude putokaz za reforme. Obradović smatra da je od ključnog značaja da se smanji državni uticaj na medije, a kako je naveo jedan od prvih testova za novu vladu će biti odnos prema Tanjugu, koji treba da se dovede u ravnopravni položaj za drugim agencijama na tržištu.
„Nova Vlada mora da razvlasti državu u medijskoj sferi. To praktično znači samoukidanje uticaja na medije“, rekao je Obradović u intervjuu na društvenoj mreži Tviter (Twitter). Medijska koalicija, čiji je NUNS član, tražiće transparentnost vlasništva nad medijima i projektno finansiranje medija, rekao je Obradović. Državno vlasništvo nad medijima je, kako je istakao, protivzakonito.
„Finansiranje je ključno pitanje medijskih sloboda. Sve dok je država najveći poslodavac postojaće pritisak na medije“. rekao je on. Obradović je naveo i da će NUNS tražiti od vlade da prestane da finansira Tanjug subvencijama jer je to, kako je naveo, prvi korak ka tržišnoj utakmici. „Tanjug će biti prvi test za novu vlast. Tražićemo da Tanjug bude u istom položaju kao Beta i Fonet“, kazao je predsednik NUNS-a, napomenuvši da je i Medijskom strategijom predviđena vlasnička transformacija te državne agencije.
Obradović se usprotivio uspostavljanju regionalnih javnih medijskih servisa, uz ocenu da to nije medijski već politički projekat. Kada je reč o finansiranju Radio-televizije Srbije, on je ocenio da je potrebno redefinisati to pitanje, a u sklopu toga uspostaviti odvojene račune za prihode od pretplate i marketinga.
Za sada u javnosti ne postoji tačan podatak koliki su prihodi RTS od marketinga, rekao je Obradović, dodavši da je potrebno pronaći nov model i za pretplatu. „Nizak nivo (naplate) pretplata ugrožava rad Javnog servisa. Očigledno je da mora da se nađe novi model“, rekao je on.
Neizvesna sudbina medijske strategije
Obradović je rekao da će Medijska strategija, doneta 2011. godine, za NUNS biti osnov za razgovor sa novim ministrom o poboljšanju situacije u medijima. „Ona sadrži sve naše predloge“, istakao je Obradović, dodavši da se o tom dokumentu niko iz nove vlade još nije izjasnio. „Pitanje je da li će Vlada prihvatiti Strategiju kao dokument kojim su definisane buduće medijske reforme“, izjavio je Obradović i dodao da se tek očekuje njeno izjašnjavanje.
Strategijom je, između ostalog, predviđeno da država ne može biti vlasnik javnih glasila, čime je odgovoreno na ključan zahtev medijskih udruženja. Država će moći da bude vlasnik specifičnih glasila koja se odnose na njen rad i javnih radio-televizijskih servisa. Prema njegovoj oceni, medijima će se u novoj vladi baviti budući državni sekretar, budući da ministar za kulturu medije „nije spomenuo do sada“.
Lepe želje za medije
U koalicionom sporazumu mediji su uvršteni među prioritete, pa su izneta i osnovna načela poboljšanja medijske slike. Reč je o opštem tekstu, za kojim treba da uslede i konkretne mere. To su borba protiv cenzure i autocenzure u medijima, ukidanje pritisaka koje vrše politički krugovi, urednici, vlasnici i drugi centri moći, kao i onemogućavanje monopola i političke kontrole nad medijima. „U potpunosti ćemo obezbediti javnost i transparentnost vlasničke strukture u medijima, uz sprečavanje koncentracije vlasništva koja prevazilazi evropske standarde“, navodi se u koalicionom sporazumu.
Ističe se takođe da će potpisnici sporazuma „sa posebnom pažnjom ponovo razmotriti izveštaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije“. U tom izveštaju iznete su optužbe na račun bivše vlade i funkcionera za izvlačenje novca iz javnih preduzeća za medije preko privatnih agencija.
Stranke koje su formirale novu vladu najavile su i izmenu zakona, pre svega Zakona o informisanju, radiodifuziji i telekomunikacijama, kako bi se uskladili sa potrebama demokratizacije medija, ali i novim tehnologijama. Jedna od tačaka je i zaštita prava na privatnost, ljudsko dostojanstvo, čast i ugled u medijskom delovanju, a naročito zaštitu dostojanstva dece i zabranu diskriminacije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Medija centar Beograd