Dok se pravi fudbaleri pripremaju za početak najprestižnijeg klupskog fudbalskog takmičenja, igrači srpskih klubova “plaćaju danak teškim nogama od priprema”, “duelima sa motivisanijim protivnikom” i “posledicama mafijaškog delovanja UEFA-e”.
Nekoliko nedelja pre početka ovogodišnjeg ciklusa, donesena je odluka koja će od sezone 2018/19 uneti velike promene. Ne toliko drastične kao 1992, kada je promenjen čitav sistem takmičenja, ali dovoljno sugestivne da se može shvatiti u kom pravcu ide cela priča.
Naime, od gorepomenute sezone, klubovi iz 4 lige sa najvećim koeficijentom (trenutno su to Španija, Engleska, Nemačka i, ni kriva ni dužna, Italija) će činiti tačno polovinu učesnika u takmičenju. Kada dodamo Ruse i Francuze, koji će imati još po kojeg predstavnika, prostora za klubove iz manjih zemalja biće daleko manje. Razlog za sve ovo leži u činjenici da veliki klubovi nisu zadovoljni preraspodelom bogatstva, a UEFA, koja trenutno nema predsednika, očigledno nije u poziciji da zauzme stav i čvrsto ga brani. Na ovaj način prihvaćen je kompromis sa obe strane, a rezultat svega je zarada više novca od sponzora i mogućnost većeg bogaćenja bogatih. Pretnje klubova da će osnovati sopstvenu ligu i neudovoljavanje UEFA-e njihovom nezadovoljstvu uticali su na ovu promenu. Trenutno ova simbioza deluje ne samo kao najbolje, nego i jedino moguće rešenje.
Ali… Liga šampiona (odnosno Kup šampiona nekada) ima ogroman uticaj kao brend, a nastoji da se učvrsti kao globalni fenomen. Azija, Severna Amerika, pa i Australija i Južna Amerika su kontinenti gde Liga šampiona širi svoje pipke. Mogućnosti za neposrednije širenje uticaja su mnogobrojne. Evo nekih, gradacijski poređanih: promena termina održavanja utakmica (vikend deluje kao prihvatljiva opcija za sve kontinente), igranje utakmica van Evrope, pa čak i uključivanje kineske ili američke ekipe u takmičenje. Logično, u Kini žele da gledaju Mančester predvođen Zlatanom Ibrahimovićem i Žozeom Murinjom, bez obzira na to da li su igrama od prošle sezone zaslužili da se nađu u Ligi šampiona.
Izvesno je, dakle, i da su sponzori i emiteri zainteresovaniji za velike klubove u takmičenju. Pa bi njima, nesumnjivo odgovarala neka vrsta zatvorene lige za najmoćnije i najbogatije. Ove godine nema Milana, Liverpula i Mančester Junajteda, koji su daleko atraktivniji u svakom smislu od Ludogoreca, Legije, Kopenhagena… Prisustvo ovih klubova znači veću gledanost, a to znači više sponzora, a to znači više novaca za sve!! Okej, ne baš sve, već za one koji zasluže da se nađu u Ligi šampiona. Zatvoreno takmičenje je u ovom momentu nemoguća misija, ali ova sitna promena koja je dogovorena upućuje na potencijalno ostvarivanje ideje.
Još jedan segment je zanimljiv za čitavu priču. U perspektivi se govori o uzimanju u obzir veličine samog kluba, odnosno istorije. To recimo znači da bi Notingem Forest ili Crvena Zvezda bili u prednosti u odonosu na Lester. Međutim, ukoliko bismo klubove posmatrali kao brendove (što oni u manjoj ili većoj meri i jesu) dolazimo do toga da je Lester u ovom trenutku daleko veći i značajniji od gorepomenutih klubova.
Za sada sve deluje daleko i nemoguće, ali mnoge stvari su itekako zamislive u budućnosti. Zatvorena evropska liga bi sa marketinške strane bila izuzetno plodno tle za oglašivače. Najbolji i najveći na jednom mestu, neverovatno velika gledanost na svim kontinentima i malo, ili gotovo nimalo mesta za male klubove, bez novca i tradicije.
…Mali hipotetički izlet u 2028. godinu. Isečak iz Sportskog žurnala:
Nakon uspešno prebrođenog gostovanja ekipi Čikago Fajera, fudbaleri kraljevskog kluba igraju polufinale Evropske lige protiv dvostrukog osvajača i branioca titule Šandong Lunenga.
Na sledećoj stranici, izjava fudbalera jednog od dva najtrofejnija srpska kluba:
Pa sigurno da će biti neugodno protiv Palilulca. Lopta je okrugla, a dobro je poznato da danas svi igraju fudbal. Ali ako uspemo da ispoštujemo dogovor iz svlačionice, ne sumnjam u pobedu…
Za Marketing mrežu tekst napisao:
Marko Jovanović Copywriter, OvationBBDO
Loading...
