Do sada ste već sasvim sigurno upoznali čuvene milenijalse ili milenijalce koji su bili novi svetski poredak i glavna tema marketinga na globalnom nivou. Vreme je prošlo, a na scenu stupa nova generacija mladih konzumera. Reč je o sentenijalsima koji su ime dobili po novom veku, a koji su takođe poznati i kao generacija Z i iGen.
Predstavnici ove generacije rođeni su oko 2000. godine, sada su mahom tinejdžeri, a uskoro će i najstariji iz te generacije doživeti punoletstvo. Ali najpre ih treba upoznati. Od kad sentenijalsi znaju za sebe okruženi su tehnologijom sa kojom bolje i lakše komuniciraju nego sa drugim ljudima, odlikuje ih jednostavan stil oblačenja i nisu opsednuti modom kao njihovi prethodnici, nisu osuđivački nastrojeni, ozbiljniji su od milenijalaca jer su rođeni u veoma teško vreme, a ukoliko želite da zadržite njihovu pažnju morate mnogo da se potrudite jer su navikli da smenjuju fokus poput smenjivanja digitalnog sadržaja.
Iako nam se na prvi pogled čini da se ne razlikuju mnogo od milenijalsa stručnjaci tvrde suprotno. „Veoma se razlikuju. Milenijalsi su rođeni u svetu koji bio u ekspanziji. Oni su otkrivali nove gradove, plaže i običaje. Do svog tridesetog rođendana veliki procenat milenijalsa već je posetio nekoliko kontinenata. Nikada pre njih čovek nije uspostavio tako dominatan odnos nad prirodom i to se osećalo u svakodnevnom životu“, priča Nemanja Đurić, digital product manager za Centralnu i Istočnu Evropu kompanije Koka-Kola. „Sa sentenijalsima je upravo suprotna situacija. Oni su rođeni u svetu koji se sužava. U svetu u kome ta pluranost običaja nestaje i nastaje jedna, globalna kultura. U kom priroda kroz klimatske promene uzvraća udarac civilizaciji. Čovek je danas odgovoran da održava balans u odnosu sa prirodom“, priča on ističući da taj balast odgovornosti ostaje upravo generaciji Z u nasledstvo.
Kao neko ko već godinama radi sa mladima, ispred jednog od najpoznatijih brendova čija su oni ciljna grupa, Đurić objašnjava da je veoma izazovno raditi sa generacijama Y i Z i da to zahteva da se konstantno samostalno menjate. „Naravno, iznenađuju me iz dana u dan. Ono što ih čini drugačijim je da oni osvajaju svoje mesto u životu, ne čekaju da im se nešto pruži. To ih razdvaja od ostalih ciljnih grupa, jer ih je lakše pokrenuti na akciju ako im je tema interesantna.“
U prilog ovome govore i podaci da novije generacije mnogo više žele da se zabavljaju i van virtuelnog sveta. Poslednja istraživanja pokazala su da za razliku od milenijalsa, kojih je 77 odsto imalo Fejsbuk, skoro polovina sentenijalsa ne koristi ovu društvenu mrežu, odnosno aktivnih korisnika ove generacije ima 52 odsto.
Često smo skloni da kažemo da su današnja deca otuđena, nezainteresovana, da nisu kreativni i da je jedino što znaju da po ceo dan gledaju u ekran. Kao menadžer u oblasti digitala koji direktno kontaktira ovu generaciju Nemanja ima drugo mišljenje. „Mislim da su na mnogo boljem putu nego na kom smo mi bili. Itekako postoji i društvenost i kreativnost i jedinstvenost. Pritom, veoma se dobro snalaze sa tehnologijom pa su u stanju da svaku mrvicu kreativnosti pojačaju do maksimuma. Interesantno, samo oni koji sami sebe stvaraju, jedinstveni i autentični, samo oni su pravi heroji ove generacije i upravo ti ljudi imaju najveći uticaj na njih“, iskreno priča. Veliki igrači u svetu marketinga obavili su brojna istraživanja svoje nove ciljne grupe i zaključili da novi potrošači žele da ih neko ohrabri za nove promene, da ih podrži i osnaži njihova nastojanja kao i da ih pozove da budu deo promene, te da na taj način treba profesionalno komunicirati sa nima. U istraživanju koje je objavila „The Futures Company“ statistike kažu da 72 posto sentenijalsa smatra da je kupovina novih stvari precenjena i njihovi snovi su mnogo realniji od snova koje su imali mijenijalsi. Oni nisu idealisti već su veoma pragmatični.
Na pitanje da li sentenijalsa ima van digitala, jednostavno odgovara – ne. S obzirom na to da je pre internacionalne pozicije radio na društvenim mrežama iste kompanije, čiji su najverniji pratioci upravo mladi zanimalo nas je kako velike korporacije uspevaju da uvek znaju šta je ono što iGen želi. „Zapravo, to je najlakši deo posla. Jednostavno ih pitate. Problem nastaje ako vam se ne svidja odgovor koji dobijete. Kada se ispostavi da ono što vi mislite da je kul, uopšte nije kul. Teško je smiriti ego u tim situacijama jer smo svi ipak prvo ljudi, pa tek onda marketari.“ Ipak, Đurić navodi da svakodnevno uživa u svom poslu koji je, kako kroz veliki osmeh objašnjava, odabrao da bi zauvek ostao mlad.
Svet je globalno selo
Naša omladina se sve manje i manje razlikuje od sentenijalsa celog sveta, objašnjava Đurić. „Svi mi kolektivno idemo ka jednoj, univerzalnoj, globalnoj kulturi u kojoj su razlike minimalne čak i među ljudima koji žive na različitim kontintentima. Danas se ljudi smeju istim mimovima i komuniciraju istim gifovima na svim meridijanima. Da, oni su mladi i mnogo toga doživljavaju po prvi put, ali upravo taj osećaj dele sa svojim vršnjacima u celom svetu.“
Izvor i foto: BIZLife
Piše: Danica Grujićić
Loading...
