Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti!

Oglašavanje

spot_img

ISPRATI

Zašto osnažujemo napredak zajednice, umesto da pomažemo razvoj društva?

U Beogradu postoji jedna mala zajednica ljudi koje povezuje ljubav prema matematici. Njih okuplja jedan neobičan profesor. U prostor u Dojranskoj dolaze osnovci, srednjoškolci, studenti. Ova zajednica povezuje i one koji moraju da nauče za dvojku, kao i one koji žele da nauče za peticu. I one koji se pripremaju za prijemni ispit na bilo kom fakultetu gde se polaže matematika, ali i one koji se pripremaju za takmičenja ili olimpijade znanja. U prostor koji bi pre neko zamislio kao kafić, nego kao učionicu, navraćaju i istraživači, pronalazači, profesori i asistenti u emigraciji, i uopšte jedan raznorodni svet, koji voli ili na putu da zavoli matematiku. Potrebno je samo da provere, da li tog dana ima dovoljno mesta za sve, i mogu da ostanu koliko god žele.

Ovakve manje društvene jedinice, grupe ljudi koje nešto povezuje zajedničko stanište ili zajednička karakteristika u izvornom smislu zovemo komunama (community). Budući da danas ova reč nosi i negativnu konotaciju, zovemo ih zajednice, da bismo ih razlikovali od toga kada govorimo o društvu u celini (society). Članstvo komune iz Dojranske je neformalno, oni se okupljaju spontano, kada žele ili imaju vremena, slušaju muziku dok rešavaju zadatke, razmenjuju iskustva, dele „cake“, uputstva kako da se najbolje pripreme za test ili takmičenje. Ne rade po propisanom programu od strane neke institucije, a učinak prate kroz lično zadovoljstvo i ostvarenje zamišljenih zacrtanih ciljeva.

Zajednice su bliže pojednicu, u manjim grupama lakše je sagledati šta je nekome potrebno, koje su nečije snage, a koje slabosti, u kom polju ga je potrebno podržati.

Ako ulažemo u društvo, ili celokupnu reformu školskog sistema, dugo čekamo da vidimo efekte i da li radimo pravu stvar. Tako nemamo vremena za brzu korekciju. Zato biramo da ulažemo u zajednicu, jer je tako naše ulaganje „bliže“ onima kojima je zaista potrebno i ako je pri tom ulaganje u prave ruke, onda su efekti zagarantovani, jer posvećeno bavljenje nekom grupom ili pojedincima, sa istinskom željom i pravim motivima, uvek da rezultat. Opet po onoj narodnoj „raste ono što se zaliva.“ Ako je i doseg tog ulaganja previše uzak, to nije problem, jer nastaje jedan zdrav „pelcer“ koji ćemo lako da presadimo na drugo, ili na više drugih mesta.

Nema ništa loše u tome da ulažemo u razvoj, ali mi biramo napredak. Razvoj češće vidimo kao praćenje jednog definisanog puta, obezbeđivanje uslova pupoljku da se razvije u zreo, cvet i svaka jedinka zaslužuje i ima pravo na uslove za svoj razvoj.

Sa druge strane, mi želimo da odemo korak dalje i da osnažimo sagledavanje punog potencijala nekog pojedinca. Zajednica sa početka priče, ne predviđa ishod pre nego što je putovanje započelo. Otvaranjem svakog sledećeg stadijuma, tek ostvarivanjem punog potencijala na nekom nivou matematičkog znanja, otvaraju se nove raskrsnice, rukavci i potencijalne putanje. Kada mlada osoba dolazi da popravi ocenu iz matematike, možda ni ne sluti da će za nekoliko godina ona sama postati profesor koji nastavlja istu misiju, ili će možda biti naučnik koji će nekom promeniti život svojim otkrićem.

Napredak mora da podrazumeva opšte dobro, mora da bude na korist zajednice, tj. društva. Društveno korisna ulaganja i sve inicijative, moraju da budu nesumnjivo i bez izuzetka, u svakom svom aspektu na dobrobit.

Na kraju mi biramo da osnažujemo zdrave zajednice, umesto da pomažemo celo društvo. Pomaganje podrazumeva da postoji neki nedostatak, da je potrebna pomoć i podrška. I kada to podržavanje izostane, može se dogoditi da se vratimo na početak. Polazna pretpostavka kod osnaživanja jeste da pojedinac ili zajednica u sebi ima sve neophodne resurse i rešenja, te da je samo potrebno da ih u sebi pronađe.

Profesor sa početka priče ne daje rešenja zadataka, već pronalazi put kojim vodi učenika ka rešenju kroz uvid. A tako stečeno znanje, dobar osećaj koji učenik ima, vidik koji se nakon toga otvori, daje motiv za dalji rad.

Zbog sveukupnog dobrog efekta na našu zajedničku budućnost, naša svrha je da osnažujemo napredak zajednice.

Za Mark Club tekst napisala:
Svetlana Bunčić, Direktorka odeljenja identiteta i komunikacija, UniCredit Banke Srbija

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!