Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti! Mreža si ti!

Oglašavanje

spot_img

ISPRATI

Zašto danas svi pričaju o poljoprivredi?

Poljoprivreda je ponovo „hot topic“ u Srbiji. Kada kriza kuca na vrata, prirodno je da se vraćamo korak unazad i preispitujemo osnove, a osnova je – u hrani i prirodi iz koje hrana dolazi. Mladi milenijalsi počinju da se pitaju – odakle im zaista stiže hrana koju jedu? Kakvog je kvaliteta? Zbog čega ovih dana nema mleka na rafovima? Zašto će cena ajvara otići „u nebo“? Međutim, ultimativno pitanje, koje ide „ruka pod ruku“ sa klimatskim promenama je i – da li će biti dovoljno hrane za našu decu i unuke?

Dok se svi pitamo – da li će biti dovoljno brašna ili ulja za domaćinstvo, poljoprivrednici se nadaju pozitivnom balansu i održivom biznisu. Pitaju se da li će moći da priušte gorivo, radnu snagu, đubrivo? Kakva će biti otkupna cena? Da li će izgurati narednu sezonu sa nekim zadovoljavajućim profitom?

Nameće se i pitanje – koliko je uopšte javnost pravilno informisana o svim ovim, vrlo značajnim temama? Svi igrači u poljoprivredi snose podjednaku odgovornost da pravilnom komunikacijom i edukacijom stejkholdera (direktnih ili indirektnih), raščiste sve nejasnoće i predstave posao poljoprivrednika u pravom svetlu, jer poljoprivreda je zaista najvažniji posao na svetu.

Krajnji potrošači često nisu svesni koliko je mukotrpan put farmera da dođe do krajnje tačke, do zdravog i bogatog prinosa. Iako javnost kao finalni konzument hrane, posmatra poljoprivredu iz svog ugla, ne treba zaboraviti jedan izuzetno bitan aspekt – poljoprivredniku je poljoprivreda na prvom mestu biznis (posao), a to znači da je cilj svakog profesionalnog famera da uz što manje ulaganja, postigne što veći i kvalitetniji prinos. Pa tako opet dolazimo do neophodnosti kvalitetne komunikacije i razmene informacija – od agro stejkholdera ka farmeru, od farmera ka otkupljivačima ili krajnjem kupcu (konzumentu).

Poljoprivreda je jedan kompleksan lanac varijabilnih elemenata. Skoro pa „fabrika na otvorenom“. Na promenljivo vreme i iznenadne suše ili poplave, ne možemo da utičemo, a ni da ih predvidimo, jer su vremenski uslovi postali izuzetno promenljivi i nestabilni. Kretanje cena je rezultat uticaja makroekonomije, lokalnih regulativa i dešavanja i mnogih drugih uticaja. Na žalost, cena je i najefektivniji „budilnik“ koji će nas trgnuti iz ušuškanosti modernog života i naterati da se zamislimo. Na bolesti i pošasti koje napadaju naše useve možemo donekle uticati, jer danas je sve manje aktivnih materija kojim štitimo rod i prinose. U inovacijama i stalnim ulaganjem u nove tehnologije upravo leži ključ opstanka poljoprivrede. BASF kompanija je svesna koliko važnu ulogu ima, pa nastavlja da svake godine značajno ulaže u inovacije. Samo u 2019. godini uloženo je preko 900 miliona evra u agro R&D projekte (inovativne preparate i digitalne softvere).

Poslednjih nekoliko godina, hrana i poljoprivreda se više ne uzima „zdravo za gotovo“, a javnost i „običan čovek“, koristeći društvene mreže i digitalne kanale vrši sve veći pritisak na odgovorne organizacije da se ozbiljnije pozabave hranom i pitanjem budućnosti. Digitalni kanali postaju „moćan alat“ u borbi uticaja na donošenje ključnih odluka, a istorija je pokazala dosta uspešnih online kampanja koje su usmerile državne odluke, reakcije velikih kompanija ili međunarodnih organizacija u smeru koji diriguje javno mnjenje na društvenim mrežama.

BASF kompanija je davno prepoznala potrebu za digitalizacijom komunikacije sa našim partnerima i farmerima, kroz kompanijske interne sisteme informisanja i društvene mreže, ali i kroz napredne savetodavne digitalne sisteme. Danas, na primer, imate aplikaciju Xarvio Field Manager, koja vam uz pomoć satelitske navigacije daje savete kako da upravljate svojim gazdinstvom, uzimajući u obzir različite faktore (istorija polja, vremenska prognoza, specifičnosti useva). Dovoljno je da uzmete svoj mobilni telefon i dobićete informacije o statusu rizika od bolesti, štetočina, stanju rasta useva, savete o vremenu prskanja, a možete putem satelitske navigacije upravljati i svojim mašinama u polju.

Prema poslednjem zvaničnom popisu, u Srbiji je registrovano preko 600.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od agro biznisa živi oko 1,5 miliona ljudi u zemlji. Čak i ako uzmemo da je samo trećina od ovog broja neko ko zaista donosi odluke o ulaganju, to je  opet značajan broj ljudi do kojih je teško doći lično i ostvariti direktnu komunikaciju (koja je uvek najefikasniji pristup). Zbog toga je u Srbiji, i dalje, ulaganje u masovne medije (online kanali i TV, pre svega) najbolji način da proširite svest o proizvodu ili edukujete poljoprivrednika o novim pristupima i tehnologijama u zaštiti bilja.

Sa druge strane, edukacijom krajnjeg potrošača postižemo balans i razumevanje celog procesa ishrane, a samim tim podižemo svest o ulozi poljoprivrede u našoj zemlji.

Za Mark Club tekst napisala:
Marina Mateković, Marketing Excellence Manager Area West & Bulgaria, BASF

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

5,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!