Vlada je protiv Medijske strategije

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović rekao je u intervjuu za nedeljnik „Nova naša reč“ iz Leskovca da Vlada Srbije, ne da nije počela sa primenom Medijske strategije već da radi protiv nje, i dodao da je „srpsko novinarstvo u nikad gorem stanju“.

Da li će Vlada i kada početi sa primenom Medijske strategije?
– Aktuelna Vlada ne da nije počela sa primenom Medijske strategije, već uporno radi sve suprotno. Prema Akcionom planu, u roku od 18 meseci predvidjeno je, izmedju ostalog, donošenje novog Zakona o javnom informisanju, utvrdjivanje predloga zakona kojim se reguliše oblast elektronskih medija, kao i Zakona o javnim RTV servisima. Koliko je poznato, rad na ovim zakonima još nije počeo što je u neku ruku i očekivano, jer je iluzorno nadati se da će se vlast u predizborno vreme baviti osetljivim zakonodavnim poslom. Ono što nas, međutim brine je zapravo izbegavanje države da primenjuje Zakon o državnoj pomoći, što je obaveza iz Medijske strategije, koji je stupio na snagu 1. januara 2012. godine, i koji zabranjuje svaku državnu pomoć kojom neki subjekt na tržištu stiče privilegovan položaj. Vlada je,
naime, već opredelila sredstva za Novinsku agenciju Tanjug, čime se druge dve agencije, Beta i Fonet, dovode u neravnopravan položaj.

Da li očekujete da će se vlast, ma ko je činio, stvarno odreći svog uticaja u Tanjugu, Novostima?
– U jednom trenutku – moraće, makar nevoljno, ali moraće, jer ova rešenja ne mogu pravno da opstanu ukoliko Srbija želi i dalje da ide evropskim putem. Postojeća rešenja, blago rečeno, nisu u skladu sa evropskom praksom.

Jedanaest godina posle, u kakvom je stanju srpsko novinarstvo?
– Nikad gorem. Nekome će zazvučati kao prejaka ocena, ali srpsko novinarstvo danas može se meriti, po mnogim parametrima, samo sa periodom Miloševićeve vladavine. Pritisci na medije, kontrola medija, težak materijalan položaj novinara, srozavanje novinarskih standarda – to je ono što danas karakteriše srpsko novinarstvo.

Većina medija, naročito lokalnih, u veoma teškoj je materijalnoj situaciji, a sve to se odražava i na primanja novinara. Kako, u takvoj situaciji, održati nivo profesionizma?
– Upravo je u tome poenta. Ne postoji politička volja da se uvede red u medijski sektor i da mediji, kao što je to slučaj u državama sa razvijenom demokratijom, zauzmu značajan kontrolni položaj. U strogo kontrolisanom haosu najlakše je manipulisati i medijima i novinarima i zato se ovakvo stanje svesno održava.

Koliko su mediji i novinari suštinski profesionalni i samostalni danas u Srbiji?
– Onoliko koliko su mediji oslobođeni od političkog i ekonomskog pritiska vlasti, tajkuna, određenih službi. Po mojoj proceni, jako malo.

Kakva je situacija sa lokalnim medijima?
– Ništa nije promenjeno ni u finansiranju lokalnih i regionalnih medija. U opštinskim i gradskim budžetima i dalje se predviđa finansiranje na stari voluntaristički način, tako da će posledica dodeljivanja sredstava samo neprivatizovanim medijima, čiji su osnivači lokalne samouprave, dovesti do gašenja ostalih medija. Ako bismo bili cinični, mogli bi reći da će dosadašnji način finansiranja lokalnih medija dovesti do toga da opstanu samo državni i crkveni mediji, jer oni jedini imaju stabilne izvore sredstava.

Čini se da pritisak na novinare nikada nije bio gori?
– Novinari su u bližoj prošlosti bili pod raznim vrstama pritisaka. Neki su čak i ubijeni. Ali, ono što sada karakteriše pritisak na novinare i medije jeste to da se zapravo radi o sistemskom modelu ponašanja državnog aparata i političkog establišmenta. Kontrolišu se tokovi novca i na taj način se pred medije ostavlja mogućnost ili da prihvate nametnuta pravila igre ili da zakatanče redakcije.

Da li bi stanje u profesiji bilo bolje da je izvršena lustracija?
– Za lustraciju je nepovratno kasno.

Kakva je sudbina lokalnih medije koji moraju da se bore sa finasijskim problemima i svakojakim pritiscima lokalnih „moćnika“, političara, „biznismena“. Koju strategiju za opstanak imaju Vranjske?
– Vranjske, na žalost, nemaju spasonosan recept. Mi imamo jednu jedinu strategiju za opstanak – da opstanemo, kako znamo i umemo! Kako i do kada? Ponekad i ja nemam odgovor, jer posle 17 godina postojanja ponovo smo se našli na početku. Borimo se za golu egzistenciju, za fizički opstanak novine, a da pritom od države ili lokalne samouprave nemamo gotovo nikakvu pomoć.

Kako naterati lokalne vlasti da primenjuju odredbe iz Medijske strategije koje se tiču i transparentnog finasiranja lokalnih medija bar u nekim segmentima? Šta treba učiniti da se, zbog te finansijske pomoći, čelnici lokalnih vlasti ne ponašaju prema medijima kao da su njihove lične službe za promociju, a medije da se ne ponašaju tako?
– Na dobru volju lokalnih samouprava, čast malobrojnim izuzecima, očigledno ne treba računati. Neophodno je da se zakonski uredi ova oblast, onako kako je predviđeno Medijskom strategijom. Vrednost Medijske strategije, kao okvirnog dokumenta, ogledaće se upravo u tome, u realizaciji akcionog plana kojim se predviđa stvaranje drugačijeg legislativnog ambijenta u Srbiji, ambijenta u kojem ce država povući iz vlasništva u medijima, a njena uloga svesti na finansiranje javnog interesa. Medijska strategija treba da omogući i ravnopravnost svih medijskih subjekata na tržištu, pre svega, kroz institut javnog konkursa i nezavisnih komisija.

Kako vidite budućnost NUNS-a?
– NUNS je svih ovih godina, naročito posle 2000. godine, a da ne govorim o periodu pre toga, uspeo da sačuva profesionalan i moralan kredibilitet što je za mene najvažnija misija udruženja. Beskompromisna borba za očuvanje profesionalnih standarda i podrška slobodi izražavanja, nezavisnom, istraživačkom i etički nekompromitovanom novinarstvu biće i u budućnosti naša osnovna uloga. Takav NUNS je bio i ostao jedan od stubova demokratije u Srbiji.

Izvor: Naša nova reč


Oceni tekst

0,00 od 5
Loading...

Komentari