Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Studentska priča #16 by Saša Petrović

Došli su ni od kuda, pojavili se odjednom i za kratko vreme postali tako bitni većini ljudi. Iskreno, da vam je neko rekao pre samo deset godina ili manje da ćete svoj život staviti „na izvol’te“ hiljadama ljudi i da ćete biti toliko okupirani jednim običnim sajtom verovatno biste prasnuli u smeh. E da, ali to više nije tako neverovatno. Informaciona tehnologija je učinila mogućom emotivnu vezu jednog Australijanca i Šveđanke ili Brazilca i Ruskinje.
Svet je postao tako mali i sve vam je nadohvat ruke. Možete da pišete, komentarišete, pametujete, postavljate šta god želite, pa čak i da budete neko drugi. I sve to potpuno besplatno. Potrebna je samo internet veza. Ovaj fenomen daje neslućene razmere i mnogim pravnim licima za brendiranje svojih proizvoda, usluga i preduzeća. Jednom rečju, šta god da ste i ko god da ste ako vas nema na društvenim medijima ne postojite.
Oko 2 miliona ljudi u Srbiji ima Facebook. Nesto manje Twitter. Svaki četvrti stanovnik. Malo li je? Kažu da je muškaraca neznatno više u odnosu na žene. Opet se priča da puno ljudi na mrežama živi život kakav želi, a koji im se mnogo više sviđa od realnosti. Jel to dobro? Pa,nisam baš kompetentan da odgovorim, ali čini mi se da je odgovor negde na sredini izmedju da i ne.
Kao i svaka pojava, tako i ova ima puno prednosti i mana. Ne treba generalizovati nikada. To što dve prijateljice iz iste ulice smatraju da im je lakše da međusobno ćaskaju preko društvenih mreža, a ne uživo to bi recimo bila mana. Ali ,opet kako biste se javili svom rođaku ili članu porodice u Australiji ili Kini? Drustvene mreže su kumovale mnogim današnjim srećno zaljubljenim bračnim parovima i to je dobro. I divan je taj osećaj sa kojom lakoćom možete da komunicirate sa ljudima sa svih meridijana, upoznajete nove kulture, rušite granice, prosvešćujete sebe, a menjate i svoje stavove i navike.
Postavljanje slika, komentarisanje istih od strane „prijatelja“, „lajkovanje“,“share-vanje“ je danas mnogo veći dokaz prijateljstva od razgovora uz šoljicu toplog čaja. Broj „prijatelja“ ili „pratilaca“ je danas bitan parametar vaše popularnosti. To nas dovodi do nezaobilaznog pitanja privatnosti. Da li ona uopšte postoji na internetu ili je toliko promenila formu da je ne prepoznajemo? Sve je to opet relativno, kao u fizici. Koliko je ko spreman da ide daleko u otkrivanju svoje intime? Da li je u redu da objavite sliku sa zabave na kojoj je i vas prijatelj ako tu sliku vidi osoba kojoj je taj isti prijatelj rekao da ne može doći na njenu zabavu zbog prehlade?! Hm, pa i nije baš.
S druge strane, Facebook kao i svaka druga kompanija koja želi da ostanu na vrhu neprestano inovira (za moj ukus previše često) svoje servise. Da, da, ćuvena vremenska linija. Kada kliknete na bilo koju godinu ili mesec od početka vašeg prisustva na ovoj mreži možete videti sve do najfinijih detalja. Šta ste pisali, vaše statuse, raspoloženja, polemike sa drugima. To vam je kao neki lični vremeplov. Sve je tu. I verovatno ce tako i ostati, bez obzira na kritike nekih organizacija.
Društvene mreže više nisu samo mesta za razmenjivanje poruka. One su jedan potpuno integralan servis i stalno šire svoju ponudu. Tamo možete igrati na milione igrica, kvizova, koristiti usluge video chata, stvarati grupe i anti-grupe i još puno toga.
Bilo bi krajnje nepravedno zapostaviti političke događaje. Izborne kampanje u svim zemljama se sve više sele na portale društvenih mreža, gde su posebni timovi zaduženi samo za komuniciranje sa simpatizerima i prisvajanje novih na društvenim mrežama. Ono što je donekle iznenadilo čitav svet i što je predmet sve češćih interdisciplinarnih proučavanja je upravo kontroverzna uloga Facebooka i Twittera u „buđenju“ naroda na prostoru severne Afrike. Posle mnogo decenija sa vlasti su zbačeni mnogi tamošnji predsednici, i smatra se da su u tome nezamenljivu ulogu odigrali upravo društveni mediji. Sve ćešće se čuju konstatacije da se bez društvenih medija ti prevrati čak ne bi ni desili.
U svakom slučaju nesumnjiva je velika moć društvenih medija, i svakim danom je sve veća. Ukoliko budu na ispravan način koristili tu svoju moć i ako je adekvatno kanališu, uz osluškivanje potreba i želja korisnika nesumnjivo će ostati na toj poziciji. I da, ne zaboravite vaše profile. Ko zna šta se sve tamo desilo dok ste čitali ovaj tekst.

Autor: Saša Petrović
Ekonomski fakultet, Beograd

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

2 KOMENTARA

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!