To je droga. Nešto sa čim ležemo i budimo se. Neki i sanjaju u vidu timeline-a. Tu smo svi. Globalno selo. Nema stida, nema predrasuda i nema osudjivanja. Pa, dobro, skoro da nema. To je glas više ili glas manje na izborima, to su beli listići. To su potrošači, svaki od njih pojedinačno, glavom i bradom stoji ispred nas i vrišti, dere se šta voli a šta ne, šta mu treba, šta ga nervira, da li je zadovoljan ili nije, urla, za one koji znaju kako da čuju.
Na društvenim mrežma svi smo isti, nema osoba sa invaliditetom, nema ovakvih ili onkavih, loših ili dobrih… svi smo konzumenti, pa čak i Pokojna Mileva koja se javlja sa “onog sveta”. Svi mi volimo ili ne volimo odredjene kompanije, brendove i proizvode. Socijalizujemo se sa njima, postajemo prijatelji, lajkujemo se, komentarišemo slike, postove i komuniciramo baš kao sa bilo kojom živom osobom (ako izuzmemo Pokojnu Milevu).
I kao takvi, sortirani u različite ciljne segmente vodimo interakciju sa proizvodima. Oni postaju deo nas, nasa ruka, glava, telo, život, oni su nekad mi! Jer nigde niste ni bili ako se niste check in-ovali! Ko će da vam veruje da ste uopšte jeli nešto danas ako niste uradili profi fotografiju svog tanjira? Napredovali ste u karijeri? – Samo ako tako kaže Linkedin. I kao takvi postajemo deo globalnog jedinstvenog tržista, gde je sve dostupno i nema prepreka (Yahoo!). Bitno je samo da ponudimo na prvi način, u pravo vreme i na pravom mestu, naravno pravi, ili skoro pravi proizvod.
I kao što David Meerman Scott kaze: “Možete kupiti pažnju (Advertising). Možete moliti medije za pažnju (PR). Možete smarati ljude da bi dobii njihovu pažnju (Prodaja). Ili jednostavno možete zaraditi njihovu pažnju, kreirajući nešto interesantno, jednostvano i vredno – objavljujući to online i besplatno!”
Autorka: Natasa Ćurčić
Ekonomski fakultet u Beogradu
Loading...
