Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

Preporučujemo

Stručnjaci: Izvor pritiska na medije je i RRA

Profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković ocenio u Beogradu da se pored političara iz vlasti, i Republička radiodifuzna agencija pojavila kao još jedan izvor pritiska na elektronske medije. Ona je to, kako je rekao, učinila donošenjem Obavezujućeg uputstva za emitere u predizbornoj kampanji.
On je na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni trendovi na televiziji u okviru projekta „Medijski monitoring – MediaTrends“ za period januar-mart 2012, naveo da su primenom uputstva RRA učesnici u predizbornoj trci podeljeni na privilegovane i nepoželjene. Kako je naveo Radojković, primer kako se politika involvira u elektronske medije je Radio-televizija Srbije (RTS) koja kao javni servis treba da bude izbalansiran, nepartijski i fer, ali koja od kako je krenula „neproglašena predizborna kampanja“ trpi uticaj vladajuće koalicije. „Najdalje u podređivanju javnog servisa otišao je predsednik Srbije Boris Tadić“, ocenio je Radojković navodeći zloupotrebe pre raspisivanja izbora. Kao primer najveće zloupotrebe Radojković je naveo Tadićevo 11. minutno obraćanje u udarnoj informativnoj emisiji RTS Dnevnik iz Crne Trave koja je bila pogođena snežnim nevremenom, a u kojem je slao i političke poruke. Radojković je kazao da o takvim zlouptrebama javnog servisa RRA nije rekao ni reč.
Kao primer načina da se i bez vlasništva upravlja medijima, Radojković je naveo dve agencije za oglašavanje koje su, kako je naveo, upletene u Demokratsku stranku (DS).
Novinarka Tamara Skroza kazala je da su političari u velikoj meri prisutni u štampanim medijima, ali da se i pored prisustva velikog broja tema u novinama ne dobijaju mnogi odgovori jer novinari ne postavljaju suštinska pitanja. Ona je ocenila da mediji nisu ispunili svoju informativnu ulogu i da je od januara bilo ozbiljnih kršenja etičkih standarda.
Na konferenciji je predstavljeno i istraživanje o političkim partijama na Tviteru, Fejsbuku i o njihovim web-stranicama koje su uradili polaznici medijske škole koju su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Fakultet političkih nauka. Prema tom istraživanju, političke stranke koriste društvene mereže ali ne na odgovarajući način jer nema interaktivnosti, a popularnost na društvenim mrežama nije pravi pokazatelj stanja u stvarnom životu. Kako je rečeno, najpopularniji na Fejsbuku su Ujedinjeni regioni Srbije koji imaju oko 30 hiljada „fanova“, dok Socijalistička partija Srbije, DS i Liberalno demokratska partija imaju oko dve hiljade „fanova“.
Najviše pratilaca na Tviteru ima funkcioner Demokratske stranke Oliver Dulić, više od šest hiljada, a blizu šest hiljada pratilaca ima lider URS Mlađan Dinkić.

Izvor: Mondo

Forum

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koliko je kreativna industrija važna za razvoj privrede Srbije?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime

Molimo unesite Vaš komentar!