Koliko ima Beograđana koji nikada nisu kročili u velelepno zdanje na nultoj tački Beograda, u samom srcu prestonice. Koliko puta ste kao mesto sastajanja izvukli iz rukava najlakšu varijantu, “nađimo se kod Moskve ili čekam te u Moskvi“. Koliko puta ste užurbano protrčali jureći na autobus, ne razmišljajući pored kakvog zdanja prolazite.
Potrebno je nekada zastati, oslušnuti i primetiti znakove pored puta, zakoračiti u jednu kuću tradicije, mesto koje je bilo svedok svih istorijskih zbivanja, svedok svih promena i prolaznosti, režima, ubeđenja, ideja. Kada bi zidovi mogli sami da pričaju, svašta nešto bi se moglo čuti iz centralne lokacije, mesta izbora svih bitnih ličnosti koje su obeležile vek za nama.
Sada kada na tacni imamo jasnu sliku sa kojom veličinom se nosimo, kakav zalogaj i izazov je u pitanju, možemo da se upustimo u za mene svakodnevnu avanturu: kome se jedan spomenik kulture, po zaštitom države kada je pojavljivanje na tržištu obraća, koja je to ciljna grupa, publika, ko su ti recipienti naših poruka koje im svakodnevno šaljemo bili oni istih svesni ili ne?
Kada jedan brend stasava, ulazi u tržišnu utakmicu, najveći izazov je isti pozicionirati, napraviti mu mesta, na koji način prečicom, što pre, između redova da dođe do najšire moguće ciljane populacije.
Kada jedna proverena i dokazana ideja, zbog koje se svrstava u vodeći brend na hotelijerskom nebu prestonice, treba da obuče svoje marketinško ruho, izazov se ne sastoji od želje da se kaže gde je, ko i šta je hotel Moskva, veština se u ovom kontekstu odosi na pokušaj isticanja da je Moskva NOVA, UVEK SVEŽA, i da svakodnevno stvara nešto vredno pažnje, nešto što ovu damu u najboljim godinama, sa 105. godina tradicije, prikazuje u svetlu aktuelnosti, i lideru kada su inovacije u pitanju.
U želji da se dodvorimo novoj publici, u želji da preko noći pokažemo da smo ‘up to date’, lako bismo mogli preći dozvoljenu liniju i granicu dobrog ukusa, svakodnevna iskušenja na tu temu zabave širokih masa, asocijativnost i kićenje perjem trenutno poznatih ličnosti na našoj estradnoj sceni, nešto su što, iako postiže trenutni očekivani efekat i cilj, nisu dobro sredstvo za postizanje istog ako je kontinuirani kvalitet moto kojim se kampanja vodi, ideja kojoj se stremi.
Zaboraviti na veliki broj osoba zrelog doba, u želji da se bude u trendu, je kao da zaboravljamo odakle smo potekli, da ti dragi gosti imaju svoj svakodnevni ritual ispijanja prve jutarnje kafe uz prečešljavanje tema u dnevnim novinama, još od njihovih studentskih dana.
Sa druge strane, najmlađa publika, koja tek stasava, bez obzira što bi mi trebalo da budemo upravo ti koji će ih usmeriti na pravi put, ukazati im na prave i proverene vrednosti, naprosto nisu naši aktuelni posetioci jer se u hotel Moskvu ne dolazi da se bude viđen, nego da se na miru ispriča sa dobrim prijateljem, da se napravi uspešan poslovni sastanak ili jedino mesto na kome možete doći sami, samo da odmorite, popijete čaj, radite, nađete inspiraciju i posmatrate BEOGRAD IZ PRVOG REDA! Ili grešim, upravo to jeste mesto na kome dolazite da budete viđeni, ali ne iz pogrešnih razloga nego da upravo budete deo jedne nećemo reći elite, već deo jednog kulturno, umetničko, poslovnog miljea na mestu na kome se i dalje donose važne odluke, mogu sresti aktuleni kulturni stvaraoci, uticajni novinari, političari sadašnji i bivši, ili jedan sasvim običan svet – Beograd u pravom smislu te reči!
Zadržati tradiciju, uvažiti potrebe Beograđana zrelog doba, njihovu naviku i rituale koje ne smemo obrisati gumicom u želji da budemo savremeni, upravo zato što smo među retkim objektima u gradu koji nisu poklekli pred trendom promene imena, ideja, ambijenta, neutralisanja svega pređašnjeg u želji da se na istom otvori neki objekat brze hrane, kockarnica, kladionica ili neki drugi oblik koji nameće potreba savremenog potrošačkog društva, refleksija vremena transformacije kroz koje prolazimo već više od dve decenije.
Precizirali smo ko nije naša ciljna grupa, mladi do 25 godina, ko definitivno jeste, uvek rado viđeni nam gosti preko 45 godina, koji pamte tzv. srećna ili bolje zlatna vremena Moskve, tradicionalni dnevni koncert zbog kog su bežali iz škole, prve kolače koje su probali u šetnji, ili prvi izlazak sa srednjoškolskom simpatijom.
Stvoriti novu tradiciju, stvoriti nove navike, pokazati da je jedno mesto ponovo aktuleno i da može vrlo lako da pobedi u utakmici inovativnosti, čak da bude na začelju je svakako naš glavni cilj. Obratiti se i obraditi ciljnu grupu od 25-45 godina i onih koji sve više hrle u nova mesta zabave, shopping molove, nove ‘hype’ restorane, tragaju za novim mestima, novim enterijerima, novom kuhinjom, novim kuvarom koji je doneo novi koncept aranžiranja i slaganja hrane i vina u prestonicu.
Povod za ovo razmišljanje, motiv koji svaki dan imam pred sobom su svakako komentari poznanika, prolaznika, kolega, doživljaj Moskve kao mesta na kome mladim ljudima nema mesta, mesta koje je iako simbol, u očima posmatrača nešto što spolja asocira na tradiciju (čitaj – zastarelo). To viđenje mi je potvrdio svakako video na koji sam naišao na YouTube-u, u kome se ističe istorijska karakteristika prvenaca hotelijerstva u Srba, ali se sa druge strane ističe kako je u pitanju mesto u kome najviše uživaju stariji Beograđani.
Svakodnevno pišemo o tome ko je sve od poznatih ličnosti prošao hotelom, svaki tekst na koji sam naišao je svojevrsno vraćanje i putovanje kroz istoriju, što je skroz legitimno. Ali budimo realni, retki su oni koji znaju da je Moskva ušla u četvrtu finalnu godinu renoviranja, da će uskoro imati spa centar, dodatne dve konferencijske sale i aperitiv bar, i na taj način zaokružiti ponudu za savremenog poslovnog čoveka. Svakako je konstantno potrebno istaći i upoznati javnost jer malo njih zna da svaki zid hodnika ovog zdanja krase ramovi sa poznatim ličnostima, da svaki apartman nosi ime jedne poznate ličnosti koja je u njemu odsela, da je određen broj antikviteta sačuvan u sobama, kao zalog gostiju prošlog veka koji u datom istorijskom trenutku nisu mogli da plate račun ali zato su ostavili vrednosti koje su prevazišle njihov vek trajanja, i koliko još sve tajni koje su ostale sačuvane samo u proživljenim iskustvima gostiju, u sećanjima naših bivših zapposlenih, koje će ostati zauvek nedokumentovane i neispričane.
Moramo se konstantno truditi da deo istorije, deo osećaja i priče koju nosi hotel Moskva svaki dan ispričamo, imamo kanale za to, pisane, elektronske medije.
Ali na isti način, potrebno je istaći da u isto vreme fasadu ovog hotela sa dušom krasi QR code pokraj stola na kome je svoje dane provodio čuveni Nobelovac Ivo Andrić. Istorija u novom ruhu, spremna za serviranje novom potrošaču!
Vrlo diskrento kombinovati staro i novo, tradicionalno i moderno! Objavljivati sadržaj promotivnog karaktera, informacije u želji da se privuku novi kupci u cilju zarade, i poruke u cilju profitabilnosti, akcije humanitarnog karatera, ali sve poruke začiniti sa po jednom pričom iz stare škrinje, to je ono što stvara ovaj svojevrsni miks, i održava koncept vitalnim.
Moskva je priča, kao što novo proklamovani slogan kaže „An evelasting story…“, priča koja se pričala, na taj način shvatam PR ovog hotela, retko kada ćete videti da se igramo trikovima i prečicama marketinških alata, nikada nas nećete videti na nekom kolektivnom online popustu, devalvirati ideju koja je stvarana više od veka, koja nam je poverna ne bi bilo fer prema svim događajima, osobama koji su ikad kročile u ovaj objekat i time stvorili temelje priče.
Upravo nam ta tradicija umesto da je teret, daje određenu težinu, određeni kredibilitet, i vetar u leđa da istu osvežimo nekom novom idejom, akcijom, sve u cilju da Moskva ostane vitalna i za generacije koje dolaze posle nas.
Opisati našeg prosečnog posetioca, bilo bi vrlo jednostavno ako se poslužimo savremenim alatkama koji mere posete našem facebook profilu. To je mlada dama, u svojim 30-im iz Beograda, ali varka je usmeriti se samo na žensku populaciju, okrenuti se samo fashion blogovima, sajtovima za dekoraciju venčanja, pravljenje kulinarskih đakonija i time nastaviti sa izgradnjom stereotipa, pritom zaboraviti da pozovemo naše muškarce na promociju piva tokom nekog evropskog prvenstva u omiljenom sportu, pozvati poslovne ljude u okruženju da svoju pauzu za ručak provedu upravo u Moskvi, ili zaobići promociju hotelskih kolača u periodu slava i predstojećih praznika. Šarenolika lepeza usluga je najbolji odgovor slojevitom konceptu zamišljenog gosta. Misliti na Beograd, dijasporu ili unutrašnjost a zanemariti strance kojima treba otkriti grad, čari skrivenih mesta koja čekaju da budu upoznata.
Pričati samo o poslasticama, ostati ušuškan na staroj slavi najprofitabilnijeg segmenta u hotelu, a zanemariti da je kratak sastanak, smeštaj u duplex sobama na dva nivoa, moguće upriličiti jedino u našem hotelu, govori o šarenolikoj ponudi, o velikom broju udica, mamaca kojima ćemo našim budućim gostima pružiti neku dodatu vrednost. Hotel u centru je popunjen sam od sebe zbog lokacije, predrasuda koju svakodnevno moraju da iskuse svi koji su u objektu slične namene radili, na koji način privući nove i zadržati goste koji su nam ukazali poverenje ažuriranjem ponude u sezonskom intervalu, ostati mesto na koje se dolazi iz čistog zadovoljstva i potrebe, ne iz izbora kompanije ili niže cene. U Moskvi imam sve što mi je potrebno, ideja koju svi želimo da ostvarimo.
Šta je rešenje, na koji način široki opseg krajnjih korisnika, specifičnu mešavinu generacija, iskustava, potreba i očekivanja, objediniti da svi budu zadovoljni načinom pojavljivanja na medijskoj sceni, načinom plasiranja saopštenja i oglasnih poruka.
Nema savršenog recepta, možda je jedini pravi pružiti izbor, zadržati tradiciju, zadržati sve odlike jednog brenda, osnovne postulate, strukturu i prepoznatljive činioce magije koja traje decenijama, uz pružanje mogućnosti da novi potrošač bude zadovoljan i zadovoljen. Pored tradicionalnog kanala komunikacije, flajera na stolu, pružiti i splash screen za logovanje na WIFI internet sa porukom koja ne ometa pretragu, ali ostaje u svesti korisnika naviknutog na vizuelno bombardovanje slikama i sloganima na svakom mogućem koraku.
Ukoliko izostavite makar jedan činilac ove strukture, makar jednu kariku lanca, rizikujete da izgubite srž, prepoznatljivost i vaše mesto i vaš deo tržišnog kolača, poput hobotnice, vaša poruka mora da koordinira velikim brojem faktora kanala komunikacije, da osluškuje prolaznike, posetioce, da reaguje na online komentare ili upitnike o zadovoljstvu klijenata, jedino je to pravac kojim se mora rukovoditi u želji da se ovaj svojevrsni brod i dalje održi na pučini i da dugo traje.
Veliki broj kriterijuma, slojeviti nivoi očekivanja, krajnji cilj je objediniti sva stremljenja, sve ideje u jednu zajedničku nit, zadržati pravac, ostati veran i dosledan sebi, imenu iza koga stojite, vremenima koja su prošla, igračima na istorijskoj pozornici, i definisati put generacijama koje dolaze, osvetliti im ideju kojom je potrebno rukovoditi se kada vam je u ruke poveren tako važan zadatak, baviti se jednim takvim zdanjem, bez narušavanja i kompromitovanja stečenog ugleda, veliki zadatak, odgovoran nadasve, ali još veći izazov sa kojim se svakodnevno suočavamo, da li smo u tome uspeli, ne govore finansijski pokazatelji, nego poverenje naših posetilaca, gostiju, koje je nateže steći, najteži ali zadatak koji pruža najveću satisfakciju ako se ostvari!
Za Marketing mrežu piše: Nikola Milović, marketing manager hotela Moskva
Da ste malo predusretljiviji, mogli ste da izadjete u susret blogerima koji su Vas kontaktirali u nameri da pišu o moskva šnitu, pa i o hotelu u tom kontekstu. A NE da ih odvraćate za iduću godinu.
Poštovana,
zamolio bih Vas za razumevanje, u kontaktu sam sa velikim brojem blogera, vrlo sam predusretljiv i raspoložen za tu vrstu saradnje, shodno novom konceptu i strategiji pojavljivanja hotela Moskva na društvenim mrežama,
realizovao sam u par navrata saradnju na ovu temu, dozvolićete da imam pravo i obavezu da procenim u kom trenutku, šta i gde, treba i može biti objavljeno.
Ukoliko se otvori prostor, i ukaže potreba, biću slobodan da Vas kontaktiram i da sarađujemo na predloženu temu na obostrano zadovoljstvo.
Hvala na razumevanju,
S poštovanjem,
Nikola MIlović