Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno! Mreža koju 10 godina gradimo zajedno!

Oglašavanje

spot_img

POSAO & PRAKSA

Sloboda medija ključna za put ka EU

Sloboda izražavanja i sloboda medija predstavlja ključni aspekt procesa integracije BiH u EU. Pored toga, sve članice kao i zemlje koje žele da postanu deo EU moraju da ispune i da se pridržavaju pravnih tekovina EU (acquis) o Informacionom društvu i medijima.
Evropski novinari ocenili su BiH kao delimično slobodnu demokratsku zemlju. Smatraju da je politička kontrola povećana i da uporno razdvaja medije po osnovu nacionalne i stranačke pripadnosti. U Evropskoj komisiji ističu da je veoma važna i realizacija projekta digitalizacije, koja će omogućiti građanima BiH gledanje programa evropskih TV kuća.
Direktorka Saveta za štampu BiH Ljiljana Zurovac kaže da se BiH pored zakonskih regulativa, koje su usvojene pre nekoliko godina, svaki dan vraća unazad kada je su u pitanju sloboda izražavanja i medija.
Sloboda postoji, ali ne postoji odgovornost prema slobodi govora, pojašnjava Zurovac, te dodaje da će se BiH još mnogo namučiti kako bi ostvarila sve uslove koje je postavila EU. – Sloboda medija u BiH srozava se svaki dan zbog svakodnevnih političkih pritisaka na novinarsku profesiju, koju novinari moraju da brane. Imamo organizacije koje brane profesiju, ali nemamo solidarnosti među novinarima koji će stati jedni uz druge – navodi Zurovac. Evropska komisija izrazila je i zabrinutost za nezavisnost Regulatorne agencije za komunikacije (RAK).
Navode da je jedan od problema što agencija radi bez direktora od 2007. godine, a da su njena finansijska i politička nezavisnot još uvek upitna. Pogotovo, što Parlament BiH nedavno nije podržao izmene i dopune zakona o ministarstvima i drugim organima, koje je trebalo da garantuje finansijsku nezavinsost RAK-a.
– Glavno nerešeno pitanje je formiranje Korporacije, koje treba da ima ulogu usmerivanja tri javna servisa. Samim tim nastavlja se nemogućnost sa procesom digitalizacije, za čiji prelazak je postavljen novi rok do juna 2015. godine – navode u Evropskoj komisiji. Ističu da je BiH dužna da izdvoji novac za projekat digitalizacije, koji će koštati između 50 i 60 miliona KM, dok je Savet ministara BiH obezbedio 37 miliona KM.
Pomoćnik direktora RAK-a za upravljanje radio-frekvecijskim spektrom Siniša Petrović ističe da je novi rok realan, te da je izrađen novi Akcioni plan koji Savet ministara treba da usvoji. Navodi i da je Agencija usvojila kodekse i pravila po obavezama iz Direktive EU o audiovizelnim medijskim uslugama.
– Primenu digitalizacije najvećim delom realizuje RAK i da sa obzirom na nove digitalne tehnologije koje omogućavaju istovremeno emitovanje (multipleksiranje) 4-8 TV kanala na jednoj frekvenciji. Određene su frekvencije iz digitalnog plana koje će se koristiti za digitalno emitovanje, davanje prava i obaveza pravnim licima da vrše miltipleksiranje, kao i dodeljivanja prava TV stanicama da koriste multiplekse – ističe Petrović. On navodi da je sve urađeno u skladu sa strategijom prelaska sa analognog na digitalno zemaljsko emitovanje, te je dodelio pravo na korišćenje prvog multipleksa (MUX A) Javnom RTV sistemu BiH.
Direktorka centra za dijalog Sanja Vlaisavljević ističe da je neupitna sloboda izražavanja u BiH.
– Problem je što još uvek neki mediji, kao što je javni servis Federacije, zloupotrebljavaju slobodu izražavanja. Za njih ne postoji granice – ističe Vlaisavljevićeva. Dodaje da se digitalizacijom RTV sistema u BiH neće promeniti uređivačka politika medija i da je RTRS pre godinu dana pokazao da se može i treba pristupiti digitalizaciji.

Izvor: Blic
Autor: Vida Đukić

OGLAŠAVANJE

spot_img

PROJEKAT

spot_img

PROJEKAT

spot_img

Anketa

Koji projekat Marketing mreže Vam je omiljen ili se rado u njega uključujete?

Oceni tekst

0,00 od 5
1 Star2 Stars3 Stars4 Stars5 Stars
Loading...

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo unesite Vaše ime
Molimo unesite Vaš komentar!