Crveni jednodelni kombinezoni i maske sa likom Salvadora Dalija postale su simbol bunta, revolta i otpora širom sveta. Kada se tome doda partizanska pesma “Bella Ciao” koja je himna pljačkaške grupe i važan motiv u ovoj priči, dobijamo sasvim drugu sliku: omiljeni negativci postali su heroji u celom svetu. Sve je počelo 2017. godine kada je emitovana prva sezona španske mini-serije “La Casa de Papel” (Money Heist).
Prvobitna ideja o mini-seriji brzo je pala u vodu. Kupio ju je Netflix, a potom prilagodio za šire tržište. Tako je jedan skromno zamišljeni projekat počeo da pomera granice i postao brend za sebe. Danas se pitamo kada će početi snimanje pete sezone, koja je prvobitno bila najavljena za 2021. godinu, ali zbog aktuelne pandemije Covid-19, pitanje je da li će to biti izvodljivo. Do tada, bindžujemo četvrtu sezonu koja je izašla 3. aprila ove godine i tumačimo poruke koje serija šalje.
Majice sa likovima iz serije i maske sa likom Salvadora Dalija danas se prodaju svuda. Citati i upečatljivi inserti šeruju se masovno po društvenim mrežama. Profesor (Alvaro Morte) i njegova “banda”: Tokio (Ursula Korbero), Rakel Muriljo alijas Lisabon (Itziar Itunjo), Berlin (Pedro Alonso), Rio (Migel Eran), Denver (Haime Lorente), Monika Gazdambide alijas Stokholm (Ester Asebo), Helsinki (Darko Perić), Nairobi (Alba Flores), Moskva (Pako Tus), Oslo (Roberto Garsija), osvojili su simpatije miliona gledalaca širom sveta. Serija na IMDb-u ima ocenu 8,5 od 10, što je čini visoko rangiranom.
Ovo nije klasična krimi serija, o bandi koja hara okolo, donoseći nam u svakoj sledećoj epizodi nove, još neverovatnije pljačke i obrte.
Nezapamćen uspeh jedne španske serije može se pripisati simbolima koje krije. Scenografija je od prve sezone prilično mračna, nema mnogo boja, kako bi se jasno videli crveni, upečatljivi kombinezoni- simboli otpora. Maske sa likom Salvadora Dalija mogu se tumačiti kao skrivene poruke (Salvador u prevodu sa španskog znači spasilac).
Serija prikazuje prikrivene boljke španskog društva: skrivanje državnih tajni, neovlašćeno štampanje miliona evra kako bi se novac donirao nepoznatim licima i čemu ne može da se uđe u trag, međuljudske probleme koji pokreću lavine i lične borbe pojedinaca u trenucima kada biraju strane.
Situacija koja opisuje špansko društvo i policiju jasno može da se preslika na bilo koji sistem: nameštanje “žrtvenih jagnjića” u nadi da će se najveća imena bezbolno izvući iz afera i drama… Plasiranje bombastičnih informacija medijima, kako bi se skrenula pažnja javnosti sa mnogo većih problema sa kojima se državni vrh trenutno suočava… (Poznato?)
Sa druge strane, nezadovoljni građani svesrdno podržavaju Profesora i njegovu bandu. Drskost i prkos glavnih likova budi osećaj bunta i nezadovoljstva u prosečnom građaninu koji je rob kapitalističkog sistema i kome je svaki novi dan nova borba za opstanak.
S prvim taktovima himne serije “Bella Ciao” – kreće najezda adrenalina, budi se masovno nezadovoljstvo života u podeljenoj stvarnosti, svetu dvostrukih aršina i istina koje uvek imaju dva kraja, a običan čovek uvek izvlači deblji…
Postoji teorija da je politička pozadina mnogo veća nego što se isprva činilo, da priča zapravo pokazuje deformaciju tehnokratskih društava savremenog sveta.
U svakom slučaju, serija je vredna pažnje, a najveću draž daje činjenica da nemamo predstavu kako će se priča dalje razvijati.
Autor teksta: Jelena Džodan, Corporate Image Officer (Represent System)
Loading...
