„Društvene mreže moćan su, koristan i neophodan alat u poslu koji, ako se koristi na pravi način, brendu donosi višestruku korist. Međutim, jedan od preduslova za kvalitetno prisustvo na Internetu i društvenim mrežama jeste dobar sajt“, zaključak je panel diskusije „Društvenizacija“, održane na konferenciji DIDS 2014, a u organizaciji Registra nacionalnih internet domena Srbije (RNIDS).
Navike ljudi na Internetu danas su se u velikoj meri izmenile. Istraživanja pokazuju da najveći broj ljudi na društvene mreže ide radi zabave i informisanja. Međutim, jako mali procenat korisnika globalne mreže ujutru, uz prvu jutarnju kafu, ode na neki sajt. Oni uglavnom odlaze na svoje Facebook profile da saznaju šta je aktuelno, a tek nakon toga nastavljaju sa pretragom.
Nikolina Ljepava, direktorka razvoja u agenciji Ninamedia Research, navela je da, u moru različitih informacija, isključivo kvalitetan sadržaj može da bude vidljiv i privuče ljude sa društvenih mreža na sajt. „Bez obzira da li komunicirali na relaciji društvene mreže – sajt, ili obrnuto, neophodno je da znate ko je vaša ciljna grupa kojoj se obraćate i kako da ih navedete na ciljani odgovor. Uvek kada postavljate neku informaciju na društvene mreže morate imati na umu da iza svakog potencijalnog šera ili lajka, stoji osoba sa svim svojim potrebama, željama i očekivanjima. Zato je poželjno da kompanija, pre svega, istraži i upozna svoju ciljnu grupu na webu, čije karakteristike i preference ne moraju biti iste kao i kod offline potrošača“, rekla je Ljepava, tokom panela. Prema njenim rečima, da bi neka informacija privukla pažnju ona mora da izazove Koktel Party efekat (selektivnu pažnju na nešto zanimljivo, u moru informacija), što podrazumeva izazivanje emocija, kreiranje potreba i njihovo zadovoljenje.
„Druga stvar koju morate imati u vidu jeste šta je ono što želite od svoje ciljne grupe. Da li želite da ih dovedete na sajt da bi tamo nešto kupili? Da li želite da promovišete novi proizvod? Ukratko, da li vam je bitno da kreirate sadržaje koji će dalje biti šerovani putem društvenih mreža ili je glavni cilj dovođenje posetilaca na sajt? Mogućnosti Interneta i društvenih mreža su široke, zato je potrebno pažljivo planirati i odrediti šta je ono što vam je u datom trenutku kao ciljani odgovor najbitnije“, objasnila je Nikolina Ljepava za Marketing mrežu.
Web prezentacije i društvene mreže danas su dvosmerno povezane – posetioci sajtova, na primer, vode se na Facebook stranice putem kojih će, praćenjem linkova šerovanih na ovu društvenu mrežu, ponovo biti dovedeni na sajt. Sadržaj sajta i aktivnosti na Facebook stranici treba da budu usklađeni na taj način da se precizno targetiraju potrebe onih koji prate stranicu, da im se ponude sadržaji koji su njima zanimljivi i zbog kojih su inicijalno i došli na sajt ili lajkovali stranicu, ali i sadržaji koje će oni dalje imati potrebu da dele i na taj način povećavaju vidljivost kompanije na društvenim mrežama. Ukoliko postoji bilo kakva dilema oko preferenci potencijalnih potrošača, korisno je u fazi planiranja uraditi istraživanje kojim bi se detaljnije utvrdile želje i potrebe potencijalnih potrošača.
„Istraživanja pokazuju da će neko pre otići na Facebook i lajkovati, šerovati neki post ili ostaviti komentar, nego što će to uraditi na nekom sajtu. Zato društvene mreže treba da vam posluže kao alat pomoću koga ćete svakodnevno osluškivati potrebe vaših čitalaca i posetilaca, ali i predstavljati putokaz u kom pravcu treba da se krećete kada je u pitanju sadržaj vaše web prezentacije“, dodala je Ljepava.
Ivana Ćirković, osnivač i urednik portala www.organvlasti.com, rekla je za Marketing mrežu da uz kvalitetan sadržaj na sajtu, društvene mreže treba doživeti kao sopstveni medijski kanal za plasiranje informacija o brendu, usluzi, proizvodu koji imamo, ali i za dvosmernu, prisniju komunikaciju i upoznavanje sa našim konzumentima i potrošačima. „Naravno da možemo izbeći prisustvo na Facebooku, Twitteru, Instagramu, Pinterestu, LinkedInu i ostalim društvenim platformama – ali, zašto bi? Polovini ljudske populacije, ispod 30 godina, društvene mreže predstavljaju sastavni deo života, a oni su upravo naši sadašnji, potencijalni i budući potrošači“.
Marija Petrović, blogerka, jedna od osnivača Mezze.rs online magazina i učesnica panela „Društvenizacija“, rekla je za Marketing mrežu da ukoliko je vaš cilj brand awareness, onda je dobra Facebook stranica uspeh sam po sebi, ali ako je svrha stranice promocija sadržaja sajta, veoma je bitno da je sadržaj na njemu kvalitetan. „Korisnik koji je kliknuo na link postavljen na Facebook stranici očekuje da na sajtu vidi nešto zanimljivo i/ili kvalitetno. Ukoliko sadržaj nije takav, rizikujemo da se on više nikada ne vrati na sajt“.
U poslednje vreme, veoma često se govori o tome da li i na koji način društvene mreže utiču na SEO optimizaciju sajtova. Mišljenja po ovom pitanju potpuno su podeljena. Danny Sullivan, glavni urednik Search Engine Land-a objavio je 2010. godine intervju sa Google-om i Bing-om koji potvrđuje sumnje mnogih svetskih stručnjaka za SEO – društveni mreže utiču na rezultate pretrage, pa samim tim i na SEO optimizaciju sajtova. Matt Cutts, koji se nalazi na čelu Google tima za borbu protiv spama, u kratkom videu objavljenom na YouTube kanalu, potvrdio da je ovaj internet pretraživač promenio način evaluacije linkova sa društvenih medija i time pokušava da proceni verodostojnost autora i kvalitet sadržaja.
„Društvene mreže utiču indirektno na SEO optimizaciju kroz referale, vidljivost objava, širenje informacije o brendu, što se dalje odražava na direktnu posetu sajta, koja je jako važna u SEO algoritmu, kao i za buduća linkovanja od strane trećih lica ka vašim sajtovima“, složio se i Radomir Basta, CEO agencije Four Dots. On je napomenuo da Google danas mnogo više ceni i bolje rangira sajtove koji imaju unikatan sadržaj, kao i da će sajtovi koji objavljuju puno spama biti dugoročno u problemu. „Ponuda informativnih sajtova u Srbiji deluje generalno dovoljna za našu internet populaciju, koja je već odavno izabrala svoje favorite za dnevno informisanje. To pravi solidan problem novokreiranim portalima koji teško dolaze do publike ma koliko imali kvalitetan sadržaj“, zaključio je Basta i dodao da su .rs i .срб domeni najbolje rešenje ako je vaš online biznis vezan za Srbiju, što je posebno važno i kod relevantnosti prikaza rezultata na Google pretraživaču.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
