Miloš Raičević, Community Manager u marketing agenciji Communis DDB, specijalno za Marketing mrežu govori da li možemo predvideti pravac u kome će se razvijati društvene mreže u skorijoj budućnosti, koliko su domaće kompanije u ovom trenutku spremne da izdvoje novca za kreiranje digitalnih kampanja, a koliko je zaista potrebno.
Šta, po Vašem mišljenju, možemo da očekujemo kada je u pitanju social media marketing? Možemo li uopšte da predvidimo pravac u kome će se razvijati društvene mreže u skorijoj budućnosti?
Social Media marketing će postati još više personalizovan nego što je to sada slučaj. Na taj način će kompanije moći da sa još većom preciznošću izrađuju proizvode i pružaju usluge svojim potrošačima, i to baš one koje oni žele, u trenutku kada oni to žele i po ceni koju su voljni da plate. Dakle, Kotlerova definicija marketinga će konačno biti moguća i u praksi, ne samo u teoriji. Ovo će dovesti do situacije da kompanije neće morati da rade istraživanja tako često kao sada, već će potrošači moći da im se putem neke društvene mreže obrate lično sa porukom tipa „Hej, ja bih želela onaj plavi džemper kao sa reklame, ali stavite žute dugmiće, ubacite džep sa leve strane i napišite moje inicijale sa desne“.
U kojoj meri su se kompanije zasitile „tradicionalnih“ društvenih mreža, a koji kanali komunikacije su po Vašem mišljenju nedovoljno iskorišćeni?
Ne bih na to gledao iz tog ugla, potrebno je da svaki brend bude tamo gde je i njegova ciljna grupa, bila to najstarija društvena mreža ili neka koja nema ni 50.000 korisnika i još funkcioniše u beti. Iako postoje toliko decenija, TV i radio su i dalje nezaobilazni kanali putem kojih brendovi prenose svoje poruke. Dakle, zavisno od brenda za koji pravite strategiju komunikacije odabraćate one platforme gde su prisutni vaši trenutni ili potencijalni potrošači.
Kada govorimo o budžetima, koliko su domaće kompanije u ovom trenutku spremne da izdvoje novca za kreiranje digitalnih kampanja, a koliko je zapravo novca potrebno da se kreira i realizuje kvalitetna online kampanja?
Na žalost, ne dovoljno. Kao što u očima klijenata logotip nikada nije dovoljno veliki, ni agencije nikada neće imati dovoljno velike budžete kao što bi možda volele, a možda i ne treba, kako će inače spoznati koliko su kreativni i domišljati njihovi zaposleni. Kako je ovo najmlađa grana marketinga, tako su trenutno i budžeti mnogo manji nego što je to slučaj sa ATL-om ili BTL-om, ali i to se polako popravlja kako sve veći procenat stanovništva ima mogućnost da bude online, te i kompanije shvataju da ne smeju da zaostaju.
Zapravo, “potreban budžet” je relativna stvar i možda ne toliko bitni deo jednačine za koju bismo želeli da rešenje bude “kvalitetna kampanja”. Dokaz za to je kampanja brenda Sweeet, za koju je najverovatnije bilo potrebno dosta kreativnosti, jedna SIM kartica, i neumorni Community Manager, a pre svega ogromna doza razumevanja na relaciji klijent – agencija. Dakle, u zavisnosti od toga šta želimo da postignemo, toliki će nam i budžet biti potreban. Ukoliko se ide sa kampanjom koja za cilj ima izgraditi awareness, onda je potrebno izvdojiti veliki budžet, jer su Google i Facebook postale platforme jako slične TV-u i sada funkcionišu po principu da ukoliko ne platite, neće vas niko ni videti. To nije bio slučaj do pre samo godinu dana i klijenti imaju (objektivne) razloge da budu nezadovoljni, jer se platforma jako brzo menja, kao i način na koji funkcioniše. Do pre godinu dana smo plaćali da bismo dobili nove fanove, a sada plaćamo da bi ti isti fanovi videli sadržaj koji objavljujemo.
Često možemo da čitamo tekstove sa „savetima“ kako voditi Facebook ili Twitter stranicu itd. Koliko se po Vašem mišljenju zaista možemo osloniti na pomenute „savete“ i u kojoj meri je social media marketing danas postala „nauka“ za sebe?
Takvi tekstovi su prepuni stereotipa koji vam u realnosti neće mnogo pomoći. Da biste u ime svog klijenta radili dobar posao kada je SM u pitanju, potrebno je da najpre poznajete jako dobro svoj brend, šta on predstavlja svojim fanovima, koju poruku želite da prenesete, kako ga ljudi vide, kako bi klijent želeo da ga vide, koji ton komunikacije odgovara ciljnoj grupi kojoj se obraćate… Upravo sam i ja upao u stereotip nabrajanja stvari koje će vam pomoći, ali to su zaista neka od pitanja na koja morate imati odgovore pre nego što započnete sa kreiranjem startegije komunikacije i svih njenih elementa.
Lajkovi se mogu kupiti – legalno i nelegalno. Da li, po Vašem mišljenju, kupljeni lajkovi „ubijaju“ verne fanove/pratioce brenda?
Oni zapravo nemaju ni malo, ako i uopšte, uticaja na fanove određene stranice, jer ti profili predstavljaju samo broj i ništa više. Pravi fanovi su tu svakog dana, oni komuniciraju sa vama, komentarišu i one postove koji nisu promovisani, šalju UGC kojim se vi kasnije hvalite ostalim fanovima na stranici, u određenim situacijama vas čak i brane, iako im vi to niste tražili. Kupovina fanova proizalizi iz shvatanja da imate odličan SM ukoliko imate više fanova od konkurencije, a zapravo samo pokazuje vaše nepoznavanje materije.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
