Paralelna stvarnost – surova realnost!

„Paralelna stvarnost – surova realnost“ je snažna, društveno-angažujuća kampanja koja nas navodi da preispitamo način na koji percipiramo pojave koje se nalaze oko nas, a koje kriju tešku istinu.

Ako nas se tiče dobrobit sveta i ne mislimo da smo puki posmatrači, bezbedni i ušuškani u sopstveni mikrokosmos, ako nismo uvereni da se loše stvari dešavaju samo drugim ljudima, te da ne možemo ništa da promenimo – kampanja za koju su zaslužni NVO ASTRA i beogradska agencija M2Communications, nastala je uz podršku Evropske unije i upoznaje nas sa surovom realnošću trgovine ljudima.

„Moram priznati da smo i mi u agenciji u prvi mah bili uvereni da znamo šta je sve trgovina ljudima, a zapravo nismo odmakli dalje od nabrajanja dve i po stavke. Što smo više saznavali, postajali smo dodatno motivisani da podignemo svest o ovom problemu, o paralelnoj stvarnosti u kojoj pojave samo izgledaju na jedan način, dok je realnost drugačija i još surovija, o tome šta trgovina ljudima sve jeste, i, najvažnije, o tome da postoji posvećen tim ljudi koji se 24/7 bavi temom trgovine ljudima, već 20 godina“, rekao je Peđa Marković, direktor kreative i produkcije u agenciji M2Communications.

Integrisana kampanja „Paralelna stvarnost – surova realnost“ podiže svest o različitim tipovima trgovine ljudima, koje su najčešće seksualna, dečija i radnička. Plasirana kroz TV spot, OOH, socijalne mreže i PR, predstavlja prizore koje, u najvećem broju slučajeva, osuđujemo ili ignorišemo, budući da lanac koji predstavlja vezu između trgovca i žrtve: ne vidimo. Nevidljivi lanac snažno simbolizuje sve ono čime trgovac ljudima vezuje svoju žrtvu: ucenom, prisilom, kaznom, pretnjom, strahom.

Problem „nevidljivosti“ trgovine ljudima od strane šire javnosti i razloge za nastanak ove kampanje u ASTRINOM timu objašnjavaju ovako: „Kada ugledamo radnika na građevini, pomislimo „težak posao, ali neko mora da ga radi.“ Zapravo, u nečijem slučaju to „mora“ ima u potpunosti to značenje: odsustvo izbora. Kada prođemo pored prosjaka, dešava nam se da pomislimo „zašto ne radi?“, a ne znamo da on zapravo radi, ali ono što mu je naređeno. Takođe, nijedna od žrtava nije očekivala da će to postati, malo ko zna kako da to spreči, odnosno koji su to mehanizmi na koje se žrtve „hvataju“, i koliko naizgled neke normalne pojave, poput devojke i starijeg muškarca, ili oglasa za posao, kriju zlu nameru ili tešku priču. Kada poraste svest javnosti o ovom problemu, i kada ljudi osete da mogu da utiču na njegovo rešavanje, onda isti ti ljudi mogu i da donesu tu promenu.”


Oceni tekst

5,00 od 5
Loading...

Komentari