Javni nastupi, održavanje sastanaka, držanje prezentacija, sve su to situacije kada je pažnja usmerena ka vama. Ukoliko nije, sve što govorite i svaka vaša ideja, nema svrhu. Ono što su možda intuitivno znali svi veliki govornici, a što danas potvrđuju brojna istraživanja, je da nije bitno samo šta govorite već na koji način to predstavljate drugima.
U našem jeziku često se kaže da neko zavređuje pažnju, u engleskom jeziku izraz je ’pay attention’, prevodimo ga kao ’obratiti pažnju’, ali bukvalno značenje bi bilo ’platiti pažnju’. I u drugim jezicima pažnja se poklanja, daje, pozajmljuje. To je zato što jezik za pojam pažnje vezuje određenu vrednost. Pažnja je valuta koju vrlo dobro poznaju političari, marketinški stručnjaci i veliki govornici. Kako biste je zaslužili morate da uložite određeni trud i rad, i što više budete ulagali, profit u obliku pažnje će biti veći.
Kako da privučete i zadržite pažnju, kako da se ponašate, kakvim tonom glasa da govorite, najbolje je naučiti od najboljih. Mnogi stručnjaci dele mišljenje da postoji ključ po kome se mogu mapirati svi uspešni govori u istoriji. U potrazi za dokazom izdvojila se, stručnjak za prezentacije i autor, Nancy Duarte.
Duarte je na ovu temu održala i predavanje na jednoj od TED konferencija pod nazivom `Tajna struktura velikih govora`. TED konferencije postoje kako bi ljudi razmenjivali ideje, a ideja koju je ona želela da podeli sa drugima je da se može utvrditi matrica svih najpoznatijih svetskih govora. Svoje istraživanje je zasnovala na komparaciji govora `Ja imam san` Martina Luthera Kinga sa iPhone prezentacijom Stevea Jobsa. Saznanje da postoji nešto zajedničko za ove uspešne govore njoj je delovalo kao otkriće veka u disciplini kojom se bavi.
Da bi predstavila publici važnost govora i prezentacija podsetila je publiku na to kolika je moć ideje. Jedna ideja ima snagu da pokrene ljude na akciju kako bi promenili budućnost. Istina je, ona kaže, da neće svaka ideja promeniti svet, neke će promeniti samo vaš lični, svet koji vas okružuje. A, razlika između toga da li će ideja odumreti ili će se prihvatiti, je u načinu na koji ćete je predstaviti drugima.
Obrazac koji je ona uočila u govorima je smena tema, onoga što je sad i onoga što sledi, odnosno govornici imaju tendenciju da postavljaju trenutno stanje naspram budućnosti koja dolazi ukoliko se prihvati ideja koju propagiraju. Cilj ovakve strategije je napraviti što veću razliku između ova dva stanja, pa će budućnost, a samim tim i ideja, delovati sve primamljivije i prihvatljivije.
Najbolji način da privučete i zadržite pažnju slušalaca je da pričate priču, kaže Duarte. Ona tvrdi da postoji nešto magično u strukturi priče što budi u slušaocu nešto što mu je poznato i navodi ga da prihvati ideju. Ali ona upozorava da se ne trudite se da budete heroj svoje priče, tu ulogu prepustite publici. Svaka herojska priča ima sličnu formu. U običnom, svakodnevnom svetu budući heroj dobija poziv koji će ga povesti u avanturu. U početku odbija da prihvati taj poziv, ali onda nailazi na mentora koji mu pomaže da prihvati svoju ulogu i uz čiju pomoć savladava prepreku na koju nailazi. U vašoj priči vi ste mentor, vi ste tu da pomognete publici da prihvati ideju.
Nemojte se obeshrabriti ukoliko postoje oni koji odbijaju da prihvata vaše ideje. Uvek ima ljudi koji se opiru promenama. Duarte kaže da se taj otpor može upotrebiti u svoju korist. Morate biti fleksibilni, pomerati se napred i nazad. „Poput jedrilice koja se pomera i levo i desno kako bi uhvatila vetar. Kada se jedro postavi u savršeni položaj dolazi do fizičkog fenomena gde jedrilica počinje da se kreće brže od samog vetra“, kaže Duaerte.
Kada se popnete na binu ili podijum, stanete za govornicu, ili ustanete ispred drugih na sastanku, vi u vašim rukama imate moć. Kako ćete upotrebiti tu moć je na vama. Budite svesni da slušaoci interpretiraju sve što ćete od tog momenta pa na dalje uraditi: obraćaju pažnju na facijalnu ekspresiju, ritam kojim govorite, vaše držanje, glas i stav. Zapravo, ljudskom mozgu te fizičke oznake govore u kakvom je emocionalnom stanju sagovornik, pa čak i kakav je njegov sistem vrednosti. Esejista Ralph Waldo Emerson je jednom prilikom rekao: Toliko mi u ušima zvoni ono što jesi, da ne čujem ono što govoriš.
„Ali ni jedna tehnika, ni jedan savet neće pomoći nekome da bude dobar govornik ukoliko ne veruje u ideju za koju se zalaže. Morate u sebi da otkrijete strast za ono što prezentujete drugima. Ta strast je i pomoć i kazna za one koji govore. Ukoliko ne verujete u ono što pričate, teško ćete bilo koga ubediti u isto. Ali kada pronađete to u šta strasno verujete, nedostatak samopouzanja i svi drugi problemi koje imate sa javnim izlaganjem će nestati“, kaže Duarte.
Proporcija 55-38-7
Jedno istraživanje koje je 1967. sproveo dr Albert Mehrabian kaže da prilikom držanja govora, reči na slušaoca utiču samo sedam odsto. Glas, ton, boja, jačina, naglašavanje bitnih reči i pauze imaju uticaj od 38 odsto. Dok jezik tela – stav, gestovi, kontakt očima i energija koju odajete na slušaoce utiču sa 55 odsto. Mnogi savetnici u komunikaciji ovaj podatak uzimaju doslovno, smatrajući da je on primenjiv pri svakom govoru. Mehrabian tvrdi da su ove proporcije važeće samo kada neko govori o svojim emocijama i stavovima.
Izvor i foto: BiZLife
Autor teksta: Srđan Popić
Loading...
