Ustav Republike Srbije, iako ne precizira seksualnu orijentaciju kao jedno od ličnih svojstava na osnovu kojih se zabranjuje diskriminacija, članom 21 ističe da su pred Ustavom i Zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. To je polazište za širok zakonski okvir zabrane diskriminacije pripadnika LGBT+ populacije, koji uključuje i Zakon o zabrani diskriminacije.
Zakonski okvir samo je jedna strana medalje, dok je pravo pitanje kako izgleda svakodnevni život LGBT+ osoba u Srbiji, koje se zbog i dalje snažno izraženih predrasuda, navika, pozivanja na tradiciju, lični komfor i aprijatnost onih kojima je eto neprijatno u njihovom društvu, guraju u neku vrstu prećutne, društveno prihvaćene getoizacije.
Opšteprihvaćenim stavom da LGBT+ osobe svoja prava mogu slobodno da uživaju, ali samo u svoja četiri zida, bavi se kratki video „Naš život u četiri zida“, nastao u saradnji agencije za integrisane komunikacije Executive Group i udruženja „Parada ponosa Beograd“, povodom 11. oktobra, Dana „autovanja“. U filmu je prikazano nekoliko LGBT+ parova, koji su pokušali da urade u javnosti sve ono što inače rade srećni parovi, ali u svoja četiri zida – da šetaju gradom, pogledaju film u bioskopu, voze se u luna parku, dođu u posetu jedan drugom (ili jedna drugoj) kod lekara, sede na klupi na Kalemegdanu.
„Film smo snimili kao poziv građanima i građankama naše zemlje da zajedničkim zalaganjem za unapređenje ljudskih prava u Srbiji stvore okruženje u kom se niko neće osećati ugroženim ako odluči da javno ispolji svoje opredeljenje. Iako deluje da se položaj LGBT+ osoba popravlja, u smislu da se Parada ponosa održava bez većih incidenata, i dalje je uvrežen stav ’nemam ništa protiv tih ljudi, ali sve što rade treba da rade u svoja četiri zida’“, smatra Nemanja Stanković, kreativni direktor agencije Executive Group.
Istraživanja pokazuju da šest od 10 srednjoškolaca u Srbiji smatra da je nasilje nad LGBT+ osobama opravdano*, 25 odsto građana i građanki naše zemlje ne želi da ima LGBT+ osobu za kolegu, a sedam odsto građana i građanki Srbije bi svoju decu izbacilo iz kuće ako bi saznali da su pripadnici LGBT+ populacije**. Istovremeno, nijedan slučaj nasilja nad pripadnicima LGBT+ građana Srbije nije pozitivno rešen. Takođe, niko nikada nije odgovarao za govor mržnje prema ovim ljudima, iako je reč o krivičnom delu koje je jednostavno dokazati.
Kako izgleda kada ste zbog nedostatka razumevanja i bazične ljudske empatije prinuđeni da budete manje slobodni od drugih i da svoja četira zida nosite sa sobom uvek i svuda, pogledajte ispod:
Loading...
