Mladi beogradski slikar Saša Montiljo specijalno za Marketing mrežu govori da li umetnik bira pravac ili pravac bira umetnika, u kojoj meri slikarstvo može da doprinese podizanju svesti ljudi o zaštiti životne sredine, ali i koliko je važan marketing u kulturi.
Kritičari kažu da je vaš rad inspirisan romantizmom i ekspresionizmom. Kako biste vi definisali pravac kojem kao umetnik pripadate? Da li, po vašem mišljenju, umetnik bira pravac ili pravac bira umetnika?
Savremeni umetnik može da bude inspirisan različitim pravcima i stilovima. Zavisno od njegove kreativnosti, manje ili više će uspevati da izbegne „ukalupljivanje“ u određeni pravac. Pokušavaće da napravi nesto što još nije postojalo. Podrazumeva se da mora biti upoznat sa svim što se dešavalo i što se trenutno dešava u umetnosti. Što je njegov spektar interesovanja širi, imaće i veću šansu da dođe do nesvakidašnjeg izraza. Međutim, autentičnost sama za sebe nije dovoljna. Bez smisla za estetiku ona je obična banalnost. Drugim rečima, finim kombinovanjem postojećih pravaca, verujem da se može se izroditi vredno savremeno delo, čak i novi pravac. Za mene je umetnost igra. Kalupi su dosadni i ne bih znao da definišem pravac kom pripadam. Možda je to dobar znak.
U vašim delima se prepoznaje ekološki ugao gledanja na stvarnost. Koji su motivi za društveno angažovanim slikanjem? Kako i gde nalazite inspiraciju za svoje slike?
Angažovana umetnost ne može da ima dugotrajni efekat na društvo. Najbolji način za podsticanje svesti o životnoj sredini je negovanje smisla za lepo jer ono ima veći odjek od bilo kakve kritike savremenog društva. Lepo može da proističe samo iz prirode i samo čovek koji je u stanju da prepoznaje lepotu imaće motiv da sačuva prirodnost u svojoj životnoj sredini.
U kojoj meri, po Vašem mišljenju, slikarstvo može da doprinese podizanju svesti ljudi o zaštiti životne sredine?
Umetnici mogu da nađu bitnu ulogu u približavanju i vraćanju čoveka prirodi isticanjem njenih najlepših karakteristika. Umetnik može na bolji način da primeti i definiše likovnost prirode. On je spona između te dve suprotnosti, a opet istovetnosti (čoveka i prirode). Ljudi će očistiti planetu tek pošto očiste svoj um. To je mentalna ekologija.
Izdvojiti se od drugih umetnika danas je dosta teško. Na koji način promovište svoju umetnost? Da li su savremene društvene mreže jedan od načina približavanja umetničkoj publici?
Postoji dva načina da se izdvojite kao umetnik. Prvi je da budete zaista originalni u onome što stvarate i da zahvaljujući umetničkom kvalitetu skrenete pažnju na sebe. Tada delo postaje vaša najbolja preporuka i oni koji zaista tragaju za umetnošcu će vas pronaći. Društvene mreže, mogu dosta da pomognu u takvom vidu promovisanja. Drugi način je sposobnost da se aktivnim delovanjem na polju marketinga nametnete publici. Na ovaj način se stiže do cilja bilo da kvalitet postoji ili ne. Problem je u tome što danas sve može da se lažno predstavlja kao umetnost. Dobra okolnost je to da svaki autor vidi sebe u ogledalu kad god pogleda svoju publiku, pa shodno tome nađe satisfakciju ili razočarenje.
Koliko je po vašem mišljenju važan marketing za kulturu i konkretno slikarstvo? Može li danas jedan umetnik prodati svoje slike bez dobre promocije?
Promovisanje umetnosti je najvažnije za društvenu svest. Bez obzira što intelektualniji deo populacije nađe oaze gde će nahraniti um i dušu neobraćajući pažnju na banalnosti koje mu se serviraju putem medija, verujem da može mnogo da se utiče i na onaj drugi deo građanstva koji nije imao priliku da dođe u dodir sa pravim vrednostima. Problem je u tome što onima koji medije drže u svojim rukama očigledno nije u interesu da podižu društvenu svest.
Na pitanje da li danas jedan umetnik može prodati svoje slike bez dobre promocije, moj odgovor je potvrdan. Izuzetak čine, nažalost, oni umetnici koji su daleko ispred svog vremena zbog opšteg nerazumevanja njihove estetike i druga krajnost, autori čija estetika ne postoji usred nedostatka talenta. Smatram da ne pripadam ni jednoj od ove dve navedene kategorije.
Da li su savremeni umetnici prihvaćeni od strane društva i da li, po vašem mišljenju, imaju veću podršku nego umetnici iz prošlosti?
Savremeni umetnik nije ni manje ni više prihvaćen od strane društva u odnosu na umetnike iz prošlosti. Međutim, izvesno je da društveno bogatiji slojevi ne znaju za mecenstvo kako su znali u bližoj i daljoj istoriji.
Kakva je budućnost srpskog slikarstva?
Zaista nemam odgovor na to pitanje. Jasno je da je ovo tlo plodno i iz nekog razloga bogato talentima. S druge strane većina se odlučuje za vidove umetničarenja od kojih će imati sigurniju egzistenciju na uštrb neograničene slobode svog umetničkog izraza i sve u korist potreba i želja naručioca. Mnogo je i onih „umetnika“ koji da bi napredovali u svojoj karijeri i dobili mogućnost za izlaganje podilaze ukusu raznih žirija po oficijalnim galerijama i udruženjima ostvarajući komunikaciju samo izmedju sebe samih jer publika ne nalazi nista u njihovim delima.
Autor: Mirjana Marić
Loading...
veliki umetnik , veliki covek eto to je Sasa