REGION – U 21. veku intelektualno vlasništvo ugroženo je više nego ikada pre. Rapidni razvoj i uticaj interneta sa sobom je uz brojne prednosti doneo i “poneke” nedostatke, a jedan od njih je i kršenje etike. U današnje vreme svako može pokrenuti svoj blog, pa čak i web portal bez obzira je li usvojio temeljna etička načela. U online novinarstvu to je problem većih proporcija; etika se svakodnevno krši, a istovremeno niko za to ne odgovara, piše na blogu InPublic.hr.
Jedan od gorućih problema je krađa tuđeg sadržaja jer svako sebi daje za pravo da prenosi tuđi rad bez navođenja i linkovanja izvora informacije. U ovoj velikoj i nepreglednoj internetskoj džungli svi grabe i uzimaju ono što im se učini zgodnim i potrebnim, pritom ne uzimajući u obzir da svaki piksel fotografije ili svaka preuzeta rečenica iz teksta već ima svog vlasnika. U današnje vreme novinarstvo je izgubilo svoj pravi smisao jer sve se svodi na trku: ko će pre preneti vest a pritom se ne poštuju pravila struke već se služi neprijatnim metodama. Novinarstvo je danas biznis – primarna je zarada a pritom je manje važno kako se do nje dolazi. Novinari su izgubili prave novinarske i istraživačke vrednosti a unapredili sposobnosti kopiranja i krađe tuđeg sadržaja ispod kojeg ponosno potpisuju svoje ime.
Gotovo niko se ne pridržava onog što je Dušan Babić sa sarajevskog Media Plan instituta primetio, a tiče se mistifikovanja novih medija. On, naime, smatra da je bitna poruka, a ne medij koji je posreduje. Savršeno je jasno kako regulacija generalno zaostaje za tehnologijom, naročito ne drži korak sa novim informacijskim i komunikacijskim tehnologijama. Zaključak je jasan i jednostavan: ono što je nelegalno u offline medijima, trebalo bi se odnositi i na online medije.
Zločin bez kazne
U svakodnevnom životu susrećemo se sa osudama za krađu bilo kojeg oblika, no u online svetu kao da vrede neka nova pravila jer ako novinar objavi tuđu vest, a ne navede izvor već sebe potpiše kao autora – u tom slučaju uglavnom niko ne odgovara. Dovoljno je prekopirati jednu rečenicu iz tuđeg teksta da bi taj čin ušao u domen krađe intelektualnog vlasništva.
Tako se novinarka portala Jutarnji.hr potpisala punim imenom i prezimenom kao autorka vesti o objavljenoj necenzuriranoj verziji romana Oscara Wildea Slika Doriyana Graya. Međutim, ona nije autorka spomenutog teksta već je reč o doslovnom prevodu vesti koju je napisala novinarka Alison Flood za britanski Guardian. Na portalu Jutarnji.hr objavljena je skraćena verzija sa prevodima odabranih odlomaka bez spominjanja prave autorke i izvora ove informacije.
Takvih je slučajeva mnogo, toliko da ih često ni sami nismo svesni no kada krenemo istraživati shvatimo da vrlo često naši primarni izvori informisanja, oni koji bi trebali biti i najrelevantinji, koriste ove sitne trikove koji prerastaju u ozbiljan problem.
Potpisivanje napisa prevedenih iz stranih glasila bez pozivanja na izvor, kao da su njihovi autorski prilozi, zabranjuje i Kodeks časti hrvatskih novinara. Njegov 13. članak navodi: “Plagijat je nespojiv sa novinarskim Kodeksom”. Članak 10. glasi: “Novinar poštuje autorstvo drugih novinara i ostalih sudionika u javnom informiranju. U svojim prilozima navodi imena drugih autora čijim se tekstovima koristi”.
Nastavak teksta pročitajte na blogu InPublic.hr.
Autorka: Nikolina Sok
Foto: owni.eu
Loading...
