REGION – Sa prometom od 643 milijarde evra u 2019. godini, kulturne i kreativne industrije su u smislu ukupnog prometa predstavljale 4,4% BDP-a EU. Međutim, usled COVIDa-19 dogodio se nagli pad te su u 2020. godini kulturne i kreativne industrije izgubile oko 31% svojih prihoda, pokazali su rezultati najnovije studije koju je EY sproveo za Evropsku udrugu društava autora i skladatelja (GESAC).
Jedna od najsnažnijih industrija pre pandemije
O dosadašnjem značaju kulturne i kreativne industrije za EU, više nego dovoljno govori podatak da su od 2013. godine njihovi ukupni prihodi porasli za 93 milijarde evra i za gotovo 17%. U tom razdoblju kulturna i kreativna industrija su u EU otvorile otprilike 700.000 novih radnih mesta, uključujući autore, izvođače i druge kreativne radnike te su na kraju 2019. zapošljavale više od 7,6 miliona ljudi.
O važnosti kulturnog sektora govori i podatak kako preko 90% kompanija predstavljaju mala i srednja preduzeća dok je 33% radne snage samozaposleno. To je više nego dvostruko u odnosu na celokupnu evropsku privredu, u kojoj je 14% radne snage samozaposleno. Zahvaljujući ovakvim uspesima, kulturne i kreativne industrije su se u 2019. godini, prema broju radnih mesta, našle rame uz rame sa prevozom i logistikom (10.3 miliona), turizmom (10.7 miliona) i građevinarstvom (12.1 milion).
Težak udarac u 2020.
Prema studiji EY-a koja je obuhvatila 10 temeljnih kulturnih i kreativnih sektora, u 2020. godini, promet kulturne i kreativne industrije u EU je smanjen na 444 milijarde evra, što je neto pad od 199 milijardi evra ili 31% u odnosu na 2019. godinu. Shodno tome, kulturna i kreativna ekonomija je jedno od najsnažnije pogođenih u Evropi. Tek je nešto bolje prošlo od avio-prevoza, ali je zato značajnije pogođeno od turizma, koji je imao gubitke od 27% te automobilske industrije s gubitkom od 25%.
Udarni valovi COVIDa-19 se osećaju u svim kulturnim i kreativnim sektorima, a ponajviše u izvođačkoj umetnosti sa padom od 90% u odnosu na 2019. godinu, potvrdilo je istraživanje. Izrazito je pogođena i muzika sa padom od 76% dok su vizuelne umetnosti, arhitektura, oglašavanje, književnost, novinarstvo i audiovizuelni sektor pali za 20% do 40%. Pritom je industrija video-igara jedina koja se održava uprkos pandemiji.
Više informacija pročitajte OVDE.
Loading...
