Kreativa jača od krize

Tržište marketinških komunikacija u Srbiji, od nedavno, bogatije je za još jednu agenciju pod nazivom Friday, a koju čine mlade talentovane kolege – Đorđe Janković, Keti Zaharijev i Milica Radović.  Ovaj trojac, specijalno za Marketing mrežu, govori o planovima, design sprintovima, ali i šta je najvažnije za uspeh jedne agencije na tržištu.

Šta je Friday? Kakvi su vam planovi i očekivanja?
Đorđe Janković: Friday je komunikaciona i dizajn sprint agencija. Trudiće se da nekim novijim alatima i procesima pomogne što jasnije definisanje zadataka klijenata i da strateški precizno postavi temelje na kojima bi se ubrzanim putem dolazilo do ideja.

Ne zamaramo se u ovom trenutku opisom posla i potrebom da budemo drugačiji od drugih po svaku cenu, ali tačno je da planiramo da preispitamo procese i neke „zakonitosti“ ove industrije u koje mi više ne verujemo. Da ponudimo nove metodologije i da se ne krećemo ustaljenim koracima. Čini nam se da su komunikacione agencije tokom poslednje decenije u želji da klijentima i brendovima pomognu da se promene na bolje, zaboravile da se i same menjaju. To samo govori koliko je svima nama, agencijskim ljudima, stalo da svoj posao radimo savesno i zadovoljimo ekipu preko puta stola. Ali, činjenica je da je taj sto okrugao i da smo svi na istoj strani.

Trenutno imamo puno planova. Neke ćemo predstaviti baš ovom prilikom. Očekivanjima se ne bavimo. To nam zvuči previše opterećujuće u ovom trenutku.

Ko čini Friday tim i na koji način planirate da osvojite tržište?
Đorđe Janković: Friday tim čine mladi i talentovani ljudi koji su imali priliku da svoje karijere grade u najvećim agencijskim mrežama kao što su Publicis i Grey. Zanimljivo je to da startnu postavku Friday-a čine baš mladi lavovi. U istoj godini kada sam ja u Rovinju izašao kao prvoplasirani u dizajn kategoriji na Young Lions Croatia, Milica i Keti su čak otišle korak dalje i kao tim pobedile na Young Lions Serbia i otputovale u Kan. Tada nismo ni slutili da ćemo jednog dana zajedno odlučivati o imenu agencije, dizajnu enterijera, crtati nekakve dijagrame i tabele, praviti fakture.

Šta su design sprintovi i da li oni mogu biti zamena za klasične pitcheve?
Đorđe Janković: Imao sam tu sjajnu priliku da prethodnih godina budem deo firme New Startegy kao Chief Creative Business Designer. Tu sam naučio puno toga o dizajniranju biznisa i svega što biznis čini, pa smo tako zajedno uspešno dizajnirali razne proizvode, procese, iskustvo, pa čak i komunikaciju.

To me je dalje vodilo ka istraživanju dizajn sprintova koji su prethodnih godina postali popularni širom sveta. Oni u suštini polaze od design thinkinga – jedne od danas najčešće korišćenih tehnika za kreativno rešavanje problema. Dizajn sprint predstavlja ubrzani proces rada u 5 faza od kojih svaka faza traje po jedan dan (map-sketch-decide-prototype-test). U tih 5 dana, od ponedeljka do petka, agilnim pristupom i posvećenim radom, klijent i agencija zajedno, od redefinisanog problema ili uočene šanse, dolaze do potencijalnog rešenja koje se skicira, a potom i testira. Baš time smo se i vodili kada smo sebi dali naziv Friday, jer to je dan kada klijent konačno može da odahne. Tada svi znamo da smo na pravom putu i da je inicijalni problem pretočen u konkretna rešenja i plan aktivnosti. Naravno da u tih 5 dana nije moguće stvoriti finalni proizvod, ali je barem jasan smer progresa i uklonjene su sve dileme. Ovo je odlično primenljivo na industriju oglašavanja. Svi smo svesni kako su pitchevi jedan mukotrpan proces koji zna da se oduži mesecima. Proces koji troši ogromne resurse, a u nekim slučajevima ne rezultira rešenjem, već odustajanjem i nezadovoljstvom. Pitchevi su često jedan veliki maraton koji ne želimo da trčimo, ali smo na njega primorani.

Sprint na drugoj strani je co-creation proces agencije i klijenta, može biti odlična pred faza za pitch jer u najkraćem roku preispituje brief, postavlja ga u pravom smeru i već nudi adekvatne predloge i moguća rešenja.

Ovo nije neka naša puka imaginacija, jer dizajn sprintovi, iako su se u početku najviše koristili za inovacije na proizvodima i uslugama, danas se sve više sreću u formi kao brend, strateški ili komunikacioni sprintovi. To je ono što i mi nudimo i radujemo se svim budućim „petkovima“ što dolaze.

U Srbiji posluje preko 400 agencija (bez preduzetnika). Ima li prostora za još jednu agenciju i da li je kriza vaša nova šansa?
Milica Radović: Za kvalitetan rad uvek ima mesta, a zdrava konkurencija samo može da pospeši kreativnost. Iako smo kao agencija tu relativno kratko, kao pojedinci iz advertajzinga nosimo višegodišnje iskustvo rada na velikim projektima, i drago nam je što nam se već u prvim mesecima pokazalo da se rizik isplati, a da je želja za svežim idejama uvek prisutna. Rizik je ono što nas gura, što nas tera da se razvijamo, tako da smo mi ovo videli kao priliku da po svojim pravilima radimo posao koji volimo i pravimo okruženje u kom želimo da stasavaju nove generacije kreativaca. Odlučili smo da opseg našeg rada ne prati usluge klasične komunikacione agencije već da u svom pristupu klijentima ponudimo dodatne korake kroz (već spomenute) dizajn sprintove. Već nakon prvih projekata smo dobili potvrdu uspešnosti ovog pristupa i pozitivne komentare od strane klijenata, što nam je samo dodatni vetar u leđa.

Šta je najvažnije za kvalitet i uspeh jedne agencije?
Keti Zaharijev: Raditi na tome da u agenciji ne postoji više suprotstavljenih strana koje kao da rade jedne protiv drugih, kreativci vs. akaunti, dizajneri vs. copywriteri, agencija vs. klijenti, mi i oni, oni i vi, već formirati jedan organizam u kome se svi međusobno podržavaju. Organizam koji ne radi za klijenta već sa klijentom. U tom organizmu poštovati svakog pojedinca i negovati njegove potrebe jer dobar sistem ipak čine dobri ljudi u njemu. Svaki pojedinac u tom sistemu treba da se preispita koja je tačno njegova uloga i da preuzme odgovornost.

Kao kreativac, verujem da treba biti dosledan, pričati priče u koje veruješ, praviti kampanje koje ni sam ne bi “skipovao“. Biti svestan “Instagram sveta“ u kome smo pretrpani slikama koje nemaju nikakvo značenje i raditi na ideji koja je kralj. Pridobiti nečiju pažnju, i zadržati je. Biti hrabriji i razmišljati šire od prodaje kao krajnjeg cilja ove industrije. Biti spreman na kompromis, ali znati gde je granica do koje ideš i kada se to kosi sa tvojim načelima.