Neposredno pred proglašenje vanrednog stanja ja se nešto prehladim. Kažu mi sa posla ne mrdaj, ne dolazi na posao, ostanem kod kuće, ne bilo mi teško. Veselim se, sedim kod kuće i to već ni zbog toga što sam u tom trenutku prehlađen, već zato što sam nešto pre toga bio polu-prehlađen.
Već sledeće nedelje saznajem da će to ne mrdaj postati lajtmotiv celog proleća, naročito u advertajzingu, a onda i cele godine. Kreće vanredno stanje, kupuje se toalet papir, ja kupujem samo ono što mi treba za tih par dana vikendom koliko ne sme da se izađe. Mnogi brinu, kuju teorije zavere, ja iskreno ne znam ni za šišmiše, ni za Bil Gejtsa, ni za vakcine, antitela, ali zato saznajem mnogo o Budenbrokovima, vraćam se vesternu, gledam remek-dela svetske kinematografije, divim se delima lepe umetnosti, otkrivam Direra i El Greka, završavam svoj roman prvenac, upoznajem nove ljude, vrste bilje, saznajem šta je matičnjak, a šta nana, saznajem da rode pred spavanje za svoje mladunce prave sablasnu buku poput krčanja dial-up konekcije, samo mnogo strašnije. A pitaćete, bato, a šta je s poslom? Svi smo mi pogledali ZeroZeroZero i pročitali nekog Andrića, ali šta je s poslom, kako živiš? Jesi se raspustio? Pa evo.
Realizovana mi je jedna TV reklama sa velikim uspehom na temu socijalne distance na on trade-u, jedna od najzapaženijih digitalnih kampanja na temu ostajanja kod kuće, osvojili smo pič za jednog od najvećih regionalnih klijenata, da ne pričam da je naš digitalni tim iskidao, sa svim što su poneli na leđima. A opet pored svog tog uspeha imali smo vremena za sebe, za druge. Ja nikada nisam živeo zdravije. Ustao bih, trenirao uz smuti, onda lepo ručao nešto što sam sam spremio. Karbonaru lomim. Gomora me je malo uradila na talijansku kuhinju, na sve talijansko osim fudbala.
Desilo se i to da su nam se odnosi sa nekim klijentima znatno poboljšali i doneli zavidan uspeh baš zato što u okolnostima pandemije nije bilo previše vremena da se vaga i mnoga dobra kreativna rešenja su bila brzo prihvaćena i realizovana. Dok bi često u regularnim uslovima ona bila toliko spekulisana da bi izgubila svoj kvalitet, potenciju a često kao posledica toga i svrhu ili tajming. Naravno ATL je propatio zbog otežane situacije snimanja i zabrane okupljanja ali je i to uspelo da se prevaziđe opet kreativnim pristupom. Rekao mi je jedan art direktor jednom ovo je posao rešavanja problema.
Grupni četovi su postali zabavni i vrcali od dosetki, duhovitosti, razmene tvitova, mimova kao i redovno urnebesnog brainstorminga. Nekad nam i to što ne vidimo jedno drugo i možemo da sedimo u gaćama namazani puterom ili ležimo u kadi okruženi svećama dok sa telefona slušamo nežnosti Goldbergovih varijacija daje nešto što pristup lice u lice ne može da nadomesti.
Super je i što je jednom kad sve ovo prođe postala uzrečica, smešno je. Super je i što sam upoznao Vladu Matovića i ubedio ga da se vrati muzici. Možda je stvarno vreme da pored toga što ponekad razmišljamo van kutije, sada stvarno razmislimo da li možemo i da radimo van kutije i kako sve to može da nam bude od koristi. Što bi rekli američki crnci – I’m feelin’ myself.
Za Marketing mrežu tekst napisao: Vladan Maksimović, Copywriter, Luna TBWA
Photo: google.com
Loading...
